Празник Светог Саве, првог Архиепископа Српског у Никшићу је, и ове године, прослављен молитвено и свечано.

Евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј Миодраг Тодоровић уз саслужење братства Саборног храма: протојереја Слободана Јокића, архијерејског намјесника никшићког и Василија Брборића, јереја Николе Зечевића и ђакона др Николе Маројевића.

Литургију је појањем пратио хор Светог новомученика Станка.

Према ријечима ђакона Николе Маројевића, који се бројним вјерницима обратио ријечима бесједе: „Данас прослављамо највећег српског сина, оца и подвижника, првопастира, учитеља и просветитеља – Светог оца Саву“.

Он је подјестио да је Свети Сава у својој 17-ој години оставио сјај и раскош краљевског двора и одрекао се родитељске пажње.Заволивши анђелску чистоту отишао је у осаму манастирске келије, гдје је над светим књигама напредовао у духу и истини, црпећи са врела Христове љубави божанствено знање и једину истинску науку о Богу и човјеку.

„Непогрешиво је знао да се Христова наука међу Србима може раширити једино ако се Ријеч Божија буде тумачила на њима разумљивом језику – што на трагу Свете браће Кирила и Методија и чини уводећи у Српску цркву словенско богослужење, а оснивањем Српске православне цркве успио је да обезбиједи будућност српском роду. Српски језик почиње да дише Савиним духом“.

„Није случајно Савин отац – Свети Симеон Мироточиви писао завјештање српском роду да чува језик, који је биће бића сваког народа. Српски језик је жила куцавица српском роду у свим временима. Зато није чудно да они који ниподаштавају и вријеђају светост нашег Саве, ударају свим силама и на основне стубове српског народа – језик и Цркву. Не само да се у Цркви чувају језик и вјера – у њој се, што видимо на примјеру Светог Саве и задобијају. Сава је измолио од Бога и од људи аутокефалност Српској православној цркви, не из жеље за дијељењем и посебношћу, него знајући да је то најчвршћи темељ за свако будуће покољење“, казао је ђакон Маројевић, додајући да вријеме Светог Саве никад не пролази, зато што одише вјечношћу.

Рјешење која Свети Сава даје за проблеме на које човјек наилази у овоземаљском животу, полазећи од тога да смо Синови Божји, остаје образац за сваког човјека, ма којем времену припадао. Али човјек, нагласио је ђакон Маројевић, мора бити светосавац, христољубив и човјекољубив. То је скривени смисао светосавља. Љубав према Богу и ближњима. Темељи Христове свијетле науке.

„Оно што је Свети Сава оставио као залогу нама јесте жива вјера у Господа Исуса Христа. Та вјера, непоколебљива и чиста, данас је најпотребнија српском народу. И дјелање у складу са том вјером. Не смије бити раскорака између вјере и дјела, између идеала и поступака. Смисао живота, гледано Савиним очима, открива се у врлинама духа, у процесу духовног и моралног усавршавања, на личном плану, сваког појединца. Нема спасења без распећа на крсту, нити љубави без жртве. Ма како она изгледала болна и тешка. То су најдубљи увиди Савине философије живота, коју нам је оставио у наслеђе и коју треба прихватити за основни принцип живота. Ако јесмо људи, и ако то желимо бити“, поручио је ђакон Никола Маројевић.

По одслуженој Литургији благосиљан је и освештан славски колач и жито.

Ускликнимо с љубављу

Радост празника настављена је, потом, програмом традиционалне дјечје Светосавске академије. Спомен на Светога Саву обиљежен је са чистотом и љубављу дјеце која се, из године у годину, радују дану посвећеном Светом Сави.

Пригодном бесједом о данашњем празнику и Светитељу, његовом значају за наш народ, упућујући радосне честитке учесницима прославе, родитељима и свима који су присуствовали Светосавској свечаности, обратио се протојереј Слободан Јокић.

Најмлађи полазници вјеронаукепри никшићком Саборном храму,њих 40-ак предшколског и основношколског узраста, заједно са њиховом вјероучитељицом Јованом Зиројевић, приредили су пригодан програм, рецитујући и појући у славу Имена Божјег, а у част Његовог угодника Светог Саве првог Архиепископа Српског.

Свој присутној дјечици,у организацији Црквене општине Никшић, подијељени су светосавски пакетићи на радост и задовољствосабраних свештеника, родитеља и дјечице.