На празник Светог Саве, првог Архиепископа Српског, у петак 27. јануара 2017, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор милешевски Г. Јоаникије служиo je, поводом славе манастира Милешеве, Свету Архијерејску Литургију.

Саслуживало је свештенства и монаштва Епархија милешевске и будимљанско-никшићке.

Архипастирском бесједом, бројном вјерном народу обратио се Епископ Јоаникије, честитајући најзначајнији празник наше Цркве.

„Данас прослављамо Светог Саву, окупили смо се око његовог светог гроба и славимо онога који је Христа Господа смјестио у срце своје, који је постао апостол Христов. Васпитан у вјери, правој, истинитој још од дјетињства, од својих побожних и светих родитеља, од оног оца који је био врхунски ауторитет, не само у својој породици, него и у својој држави, а такавостао као човјек Божји, као ктитор, као државотворац до дана данашњег“.

„Свети Сава није просвећен вјером на Светој Гори Атонској, него још у свом родитељском дому, а на Светој Гори Атонској тај огањ православне вјере се распламсао. Он је постао свјетилник Свете Горе и свом роду, свјетилник васељене и зато му је од Бога била повјерена служба да буде устројитељ, први Српски Архиепископ, да буде устројитељ Српске Православне Цркве, да оснива епископије, да хиротонише епископе из српског рода, да их шаље свом народу да буду апостоли и проповједници ријечи Божје по свим српским земљама“, казао је Владика Јоаникије.

Владика је нагласио да је Свети Сава велика личност у сваком погледу и као изузетно образован, просвећен, културан човјек, као царски син, дипломата, али он је, прије свега, човјек Божји, онај који се удостојио да се Божја свјетлост, Божја истина, правда настане у његовом срцу и у његовом уму.

„Он нас је, прије свега, просветио вјером, а онда је поставио темеље и наше духовности и наше културе, дао замах стваралачком генију српског рода, а од њега и од његовог времена српски народ се,нарочито,уздиже и тај врхунац смо достигли у вријеме Немањића. То је она првобитна слава о којој пјева и Владика Раде“.

„Он је био тај апостол свом роду, али он није постао познат само у свом народу. Он је, заиста, васељенски светитељ, личност коју слави цијела православна васељена, сви православни народи. Слави га Света Гора Атонска, славе га Грци, Руси, Бугари, у свим православним народима могу се наћи његове фреске и иконе, па и иновјерни му се диве и поштују га. Многи су се исцјељивали код његовог светог гроба и овдје обратили у вјеру православну, вратили се својој вјери од које су били одступили“.

„И као што чусмо на синоћњој академији, они који су мислили да понизе српски народ и да вјеру православну оскрнаве спаљивањем његових моштију, Божјом правдом, Божјом милошћу догодило се нешто друго. Српски народ, као жртвени народ, још више се поистовјетио са својим Светитељем, а тако се још више приближио својој Цркви и свом Господу. У вријеме турског ропства све до укидања Пећке патријаршије, па и после, наш народ се потпунио био сљубио, свезао са својом Црквом, а то је оно наслеђе које нам је оставио Свети Сава“, бесједио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор милешевски Г. Јоаникије.

Потом је освештан је и преломљен славски колач. Кум славе био је Радивоје Чакаревић са породицом. Дио колача и славу за наредну годину преузео је Његош Пузовић. Свим присутним, нарочито кумовима славља, заблагодарио је Преосвећени владика Јоаникије.

По одслуженој Литургији дјеца су одржала програм са рецитацијама о Светом Сави. Сви малишани су даривани пригодним поклонима. Приређена је трпеза љубави у манастирској гостопримници.