У недјељу по Богојављењу, на празник Светог мученика Полиевкта и Светог Филипа Московског, 22. јануара 2017, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је са свештенством Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Вјерном народу ријечима архипастирске бесједе обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије. Он је казао да је Господ, након што је, постећи, четрдесет дана на Гори Кушања и побиједивши сва демонска искушења, кренуо у крајеве Палестине, земље Завулонове и земље Нефталимове гдје су далеко од Јерусалима живјела јеврејска племена. Говорило се, прије доласка Христовог, да људи у овим земљама сједе у тами и сјенци смрти, јер су далеко од Јерусалима који је, казао је Владика, извор свјетлости праве, истинске вјере.

„Тако су то они разумијевали у географском смислу. Имали су разлога да тако тумаче, јер се права вјера проповиједа увијек из неког центра, а врло често они који живе у центру не стижу до крајњих дјелова њихове надлежности, па су доста били запуштени, измијешали се временом са незнабошцима и били су у праву када су говорили о томе да они сједе у сјенци и тами смрти. Били су далеко од праве, истините вјере“.

„Господ је прво дошао њима да им проповиједа Јеванђеље, а сви ми када се удаљимо од вјере, ми се, заправо, удаљујемо у ту крајњу земљу и не односи се ова ријеч само на оне који су живјели у крајевима далеко од Јерусалима, него на све нас када се удаљимо од Господа. Када се удаљимо од Његове свјетлости онда залазимо у таму и у сјенку смрти, јер у библијском поимању истине невјерје или крива вјера је једнако смрти, то је горе од физичке смрти“, рекао је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

За библијско поимање онај који има праву, истиниту вјеру он има и прави, истинити живот и када умире, предаје душу Господу, ако је вјеру сачувао он прелази у прави живот.

„Они који су без вјере они немају ни правог живота. Њима је Господ кренуо да их обасја свјетлошћу Божје истине и тиме показао смисао свог доласка у овај свијет. Сви ми људи, живјећи овдје на земљи, мање или више, смо помрачени тамом гријеха, невјерја или заборава и врло често, пребивамо као у неком полустању између живота и смрти, као у неком мјесту гдје нити има правог живота, нити праве свјетлости. То је последица Адамовог пада у коме имамо удјела нашим гријесима, али Онај Који може да нас подигне то је Господ Спаситељ“, поучавао је сабране Његово Преосвештенство.

Он је, осврћући се на празник Богојављења, казао да је ријека Јордан предокусила тајну смрти Господа Исуса Христа, Који је, када се погружавао, тиме изображавао своју смрт, изражавао своју спремност и показивао своју службу.

„Дошао је у овај свијет да живот свој принесе за наше искупљење, за наше исцјељење, за обновљење наше природе, за наше сједињење, за нашу слободу, да нас ослободи од гријеха и од страха смртног. Када је устајао предображавао је славу свог Васкрсења. То је предокусила освећена ријека Јордан, примила освећење и када се крштавамо ми постајемо,преко те воде, учесници Христове смрти и Његовог славног тридневног Васкрсења“.

„Зато је то обновљење наше природе велика тајна са којом је Господ почео своју јавну проповјед, напунивши 30 година. Тада се јавио глас са Неба Бога Оца „Ово је Син мој љубљени Њега послушајте“ и Дух Свети сишао је као голуб на Њега, заправо имамо откривење Свете Тројице. То откривење Свете Тројице Господ је проповиједао, откривао људима Тајну свете истините вјере, тајну Живог Бога, а тиме и тајну нашег живота са Богом и у Богу“, казао је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Сабрани су се причестили Светим Тајнама Тијела и Крви Христове.