У Саборном храму Светог Василија Острошког, у присуству великог броја вјерног народа, у четвртак 29. јануара, одржана је духовна академија у славу Светог Саве, првог архиепископа и просветитеља српског.

Духовно славље поводом празника Светог Оца нашег Саве благословио је и одржао свечано слово Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Владика се у својој бесједи осврнуо на знамениту породицу владара Стефана Немање и односима који су владали између ових светих родитеља и синова им Вукана, Стефана Првовјенчаног краља и најмлађег Растка. О значају односа оца и сина, сина који је у духовном погледу постао отац својим родитељима доста се говорило у нашем народу, али се, према ријечима Преосвећеног Епископа, није истицао значај братске слоге између Саве и Стефана Првовјенчаног.

"Није довољно истакнуто колико је била значајна слога између Светог Саве и његових стричева, браће од стричева, а ми смо дужни да то истакнемо пошто је ктитор нашег престоног манастира Ђурђеви Ступови Савин брат од стрица жупан Првослав, онај жупан Првослав, чији је отац Тихомир био у завађи са Стефаном Немањом на исти начин, као што је био у завађи Вукан са Стефаном Првовјенчаним“.

"Увјерен сам да је Свети Сава, коначно, изгладио непријатељство између Тихомировог и Немањиног потомства, а знамо сви, лијепо је посвједочено, како је Свети Сава измирио завађену браћу Вукана и Стефана над моштима свог светог оца у Студеници. Био је то чудесан, величанствен и поучан догађај, не само за њих него и за нас данас“.

"Такав мир могу да успостављају само свети људи који од Бога имају дар да разагнају валове мржње, таму неспоразума, демонску таму која се наткрили и заслијепи људе. Само људи Божји могу такав мир да донесу“, казао је Његово Преосвештенство.

Светородна, благочестива и веома динамична породица Стефана Немање, у којој понегдје било и озбиљних сукоба, сва је, према ријечима Владике Јоаникија, била устремљена према вишим циљевима.

"Светог Стефана Немању видимо као српског Аврама који се устремио да своју душу принесе Богу на дар, да своју породицу, свој народ, своје отачество приведе Христу Господу и да му дарује духовну слободу у Христу, што му је Бог све и испунио. Услишио је Бог и у молитви, њега и његову свету супругу Ану, кад су се молили Богу да добију још једно мушко чедо, пошто су већ одмицали годинама и Бог им је дао најмлађег Растка као дар, који није био дар само тој породици него цијелом српском народу, али не само српском народу, него и цијелој православној васељени, а слободно можемо рећи и шире“.

"И други народи, муслимани, католици, који нису православне вјере, углавном, сви који су се упознали са личношћу и дјелом Светог Саве задивили су се његовим врлинама, његовом личношћу, његовим способностима и надасве његовој светости. Треба увијек да истакнемо да је Свети Сава, прије свега, васељенски светитељ, светитељ апостолског кова и духа, апостолских размјера који је своју душу, своје срце и све своје таленте принио Богу на дар и Бог је, видјећи његову љубав, његову ревност ниспослао с Неба Своју милост, Своју благодат, Своју силу и Своју свјетлост на њега и даровао му снаге и силе да твори дјела од далекосежног значаја“, бесједио је Владика будимљанско-никшићки.

Биографи Светог Саве, описујући његов живот и подвиге на Светој Гори Атонској, гдје се замонашио, а подвизавао у манастиру Пантелејмону и дуже вријеме у Ватопеду, описујући, дакле, његову жељу за пустињачким, аскетским, молитвеним животом, кажу на једном мјесту „Имаше страдања Христова исписана на срцу своме“.

"Тешко је објаснити шта то значи, више, на неки начин, предосјећамо по звучности тих ријечи, али, најкраће речено, то би значило да је Свети Сава дубоко понирао у Божанске тајне, у тајне Божанског домостроја спасења, која врхуне у Христовим страдањима, у Христовој смрти и васкрсењу. Када се говори о страдањима Христовим, о крсту Христовом увијек је ту, с друге стране, као лице и наличје васкрсење Христово, дакле, цјелокупни домострој спасења који је Господ извршио у овом животу. Свети Сава је својим духом, умом и срцем доживљавао – и видимо да је имао дубоки, мало би било рећи, религиозни доживљај, дубоки доживљај Тајне Христове, дубоки доживљај Христа. Он је Христа Господа у свом срцу настанио“, казао је, између осталог, Преосвећени Епископ Г. Јоаникије.

У умјетничком дијелу програма Светосавске академије у Никшићу, коју традиционално организују Црквена општина Никшић и Голијски сабор културе, учествовали су: хорови Светог новомученика Станка и Преподобне мати Ангелине, етно група "Захумље“ из Требиња, чланови братства Православне омладине "Светог Василија Острошког“ Драгана Дурутовић и Небојша Касалица, вокални солиста Зоран Џикнић, гуслар Здравко Кнежевић.

Светковини, у име Светог Оца нашег Саве првог архиепископа и просветитеља српског, присуствовао је велики број вјерног народа, представници јавног и културног живота Црне Горе и Републике Српске, поред осталих, Радомир Вучковић, предсједник и Велимир Авдаловић, потпредсједник Српског просветно-културног друштва "Просвета“ Одбора Гацко, те бројно свештенство и свештеномонаштво наше Епархије и Митрополије црногорско-приморске. Благослов древних немањићких светиња на Косову и Метохији, на радост сабраних, донијела је братија манастира Високи Дечани.