У храму Светог Јована Крститеља у Сутивану, 20. јануара, на празник Сабора Светог Јована Крститеља литургију је служио протојереј ставрофор Мираш Богавац, уз саслужење протојереја Дарка Пејића.
Послије причешћа и пресијецања славског колача прота Мираш је честитао вјерницима велики празник – Светог Јована Претече и највећег пророка.
Прота Мираш је послије пресијецања славског колача предао дио колача од домаћина славе Мираша Конатара, Зорану Конатару, који се јавио да буде домаћин за следећу годину.
Отац Дарко је подсјетио вјернике на вријеме живота Светог Јована Крститеља, Претече Господњег, који је претходио славном догађају када је Бог обукао грешно, човјечије тијело.
"Зато се и зове Претеча. Ријеч претеча значи који је прије текао и припремао. Он је прво себе припремио, тако што је провео 30 година у пустињи. То је слуга Господњи који никада у животу не окуси вина, никада не сједе за трпезу у животу своме, и никада не поједе ништа ни кувано ни печено. Цио живот посветио је служењу Богу. Зато га и пророци називају Анђелом Господњим, не зато што је био анђео, него што се животом својим уподобио анђелима. Када човјек каже да не може и да му је тешко следовати Христу, и изговара се ријечима "па Христос је Син Божији“, а онда му Господ каже, па "следујте Јовану Пророку, он је човјек од оца и мајке, рођених на земљи."
"Видио је Свети Јован својом душом сву грешност човјечанства. Можете замислити колико је страшно када пати једна особа, којој нема помоћи, а замислите цијело човјечанство у таквом стању, обољело од гријеха. Свети Јован је све то осјећао, све страхоте пада људскога, зато је био толико строг у својим проповиједима. Он се у њима најприје обраћао првацима народа, говорећи им "Породи аспидини, ко вам каза да бјежите од гњева који иде? Родите, дакле, род достојан покајања“."
"А они су му говорили да имају оца Авраама и свето потомство, на шта им Свети Јован одоговара: "Безумници, знате ли да Бог и од камења може подићи дјецу Аврааму“. Тачно је да пут Св. Јована и Претече није био лак, и да пут ни једног човјека, који се бори за спасење душе и вјечност, није лак. Лажемо и себе и друге кад кажемо себи и дјеци лако ћемо. Али, иако пролазимо кроз муке, није немогуће. Важно је кренути на тај пут. Не тражи Бог од нас да промијенимо свијет, него да сваки дан промијенимо себе по мало, ...да једном у седам дана одемо на литургију, да се крстимо да славимо славу, да постимо. Не каже се узалуд да људи који уз себе имају много хране, носе уз себе апотеку."
"Позвани смо и нема трећега пута. Има пут отпадништва и пут свети. Кад год кренемо добрим или лошим путем, ми крећемо уз Светога Саву, или уз оне који су гонили Светога Саву, уз Светога Василија, или уз оне који су гонили Светога Василија. Не може човјек бити неутралан. То не постоји на земљи. То је обмана и лаж. Није дозвољено да човјек лежи и не реагује. То није хришћанство. Нити је хришћанство оно нисам убио, нисам слагао, нисам украо. Па и други народи, који нису хришћани, поштују то. Не учи нас хришћанство да не чинимо зло, него да изнова и изнова чинимо добро. Да се приближавамо Богу, али и једни другима, е то је служба Светога Јована“, бесједио је о. Дарко призивајући благослов и молитве Светог Јована на вјернике и њихове домове.
