„Ми не тражимо ништа више, него што су омогућили и осталим вјерама, иако смо већинска Црква у Црној Гори, већинска традиционална вјера, која је утемељила Црну Гору, која је родила сјајну и блиставу културу, духовност и светитеље. Не тражимо ништа друго, осим слободу вјере и право на опстанак. Са овим вашим изласцима ви сте, већ, потврдили да је овај Закон, који је на разбојнички начин донесен у Скупштини Црне Горе, ништаван и да не смије да се примјењује, јер ће се догодити велико зло и продубиће се подјеле у Црној Гори којој и онако не фали подјела“, казао је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, у петак 3. јануара 2020. на Тргу „Слободе“ у Никшићу, обраћајући се вјерном народу, сабраном у Литији за одбрану вјере православне и светиња.
Претходно је, у Саборном храму Светог Василија Остршког, свештенство никшићког намјесништва служило Молебан Пресветој Богородици у којем су молитвено учествовали бројни свештеници, свештеномонаси, монахиње и вјерни народ града Никшића.
Потом је Литија, у којој је учествовало на хиљаде грађана, предвођења Преосвећеним Епископом Јоаникијем, кренула у мирни, достојанствени Крсни ход. Носили су иконе, упаљене воштанице, са љубављу у срцу и духовним пјесама и молитвама Господу и Пресветој Богородици.
На главном градском Тргу сабранима, којих је, како се процјењује било око 25 хиљада, архипастирском ријечју обратио се Владика Јоаникије. Он је заблагодарио свима на великој љубави и подршци, коју од срца дају својој Цркви и светињама, чувајући завјете Отаца и праотаца и свету вјеру православну, идући стопама Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског.
„Ви сте, драга браћо и сестре, добро осјетили да се врши велика неправда и припрема прогон православља у Црној Гори. Устали сте сви сложно, и овдје у граду Никшићу, и у свом градовима Црне Горе и около Црне Горе, против ове неправде и овог безакоња, које се чини над СПЦ у Црној Гори, над Митрополијом црногорско-приморском и осталим епархијама светосавским које овдје вјековима дјелују. Ради се о дискриминацији, о кршењу Устава Црне Горе, који прописује да су све вјере међу собом равноправне. Међутим, на дјелу није тако“, указао је Епископ будимљанско-никшићки.
Појаснио је да су власти у Црној Гори склопиле уговоре, регулисале своје односе са осталим традиционалним вјерама, што Митрополија и Епархије СПЦ у Црној Гори поздрављају. Уговори су, додао је Владика Јоаникије, потписани уз међусобно уважавање, дуготрајни дијалог и на обострано задовољство.
„Међутим, са нашом Црквом, која је већинска у Црној Гори, којој припада преко 70% грађана, нијесу хтјели ни да разговарају, нити договарају, него су нам намијенили Закон по коме могу да одузму све светиње, цркве и манастире и погазе завјештања Светих Отаца наших, међу њима Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског. Није се играти са Свецима и позивамо их да не газе њихова завештања, да их не стигну њихове клетве, које могу разорити њих, њихове домове, њихове породице. Ми им то не желимо, али ако сами срљају на проклетство они ће видјети и платити“, рекао је Владика.
Нагласио је да је народ изласком на улицу јавно посвједочио неслагање и противљење неправди. На тај начин они су, по ријечима Епископа Јоаникија, поступили као хришћани.
„Изашли сте да се успротивите злу, али не огњем и мачем, него истином, правдом и спремношћу да се жртвујете за своју Цркву и за своју вјеру. Ово се догађа у цијелој Црној Гори. Ако држава стоји на грађанину и ако суверенитет државе стоји на грађанину, а то, заправо, тако јесте у свим уређеним државама, онда би овај ваш вечерашњи излазак само овдје у Никшићу, као и широм Црне Горе, био довољан да разумна власт повуче овај Закон из процедуре и да га радикално измијени уз дијалог са својом Црквом“.
„Слобода вјере припада, по Божјим и по људским законима, свима, а ми не тражимо ништа друго, него што су омогућили осталим вјерама, иако смо већинска Црква у Црној Гори, већинска традиционална вјера која је утемељила Црну Гору, која је родила сјајну и блиставу културу, духовност и светитеље“, поручио је Његово Преосвештенство.
Поновио је да СПЦ у Црној Гори и њен вјерујући народ не тражи ништа друго, осим слободу вјере и право на опстанак.
„Са овим вашим изласцима, као што рекох, ви сте, већ, потврдили да је овај Закон, који је на разбојнички начин донесен у Скупштини Црне Горе, ништаван и да не смије да се примјењује, јер ће се догодити велико зло и продубиће се подјеле у Црној Гори, којој и онако не фали подјела. Ми то не желимо. Довољно је да се измијени оно што је за нас неприхватљиво, да се примијени Устав Црне Горе и међународни стандарди, који прописују и утврђују слободу вјере у свакој држави, па и у Црној Гори. Не можемо допустити да будемо дискриминисани и неравноправни са било ким у својој држави“, истакао је Владика.
Захваљујући, још једном, вјерном народу на подршци коју, свакодневно, пружају својој Цркви, Преосвећени Епископ је казао да ово нијесу организована окупљања, већ народни спонтани окуп, свако вече. Најефикаснија борба против неправде, сматра он, јесте истином и позивом на договор, дијалог, разговор, на међусобну слогу и разумијевање.
„Дај Боже да вам празник Рођења Христовог дође у радости, да Богомладенац Христос донесе у ваше домове и у ваше породице радост, мир, братску љубав и утврђење ваших домова, свима вама који подржавате своју Цркву, који је кријепите својом љубављу и својом вјерношћу. Нека вас Бог и Свети Василије за то награде“.
„Ми ћемо наставити да се боримо хришћански, држећи се истине, права и правде, а свједочимо и пред Богом и пред људима да овај Закон није сагласан ни са струком, ни са правом, посебно не са Уставом Црне Горе, нити са било чим што је разумно. Сагласан је само са злом вољом и похлепом оних који су га донијели. Нека их Бог уразуми и, опет, их позивамо да не срљају на проклетство, да не срљају на светиње. Ми ћемо своје светиње бранити животима, јер смо дужни да бранимо завјештања својих отаца и праотаца, а нарочито да се држимо завјештања Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, чију поруку је народ поздравио снажним аплаузом и ријечима одборавања.
