Награда је припала митрополиту Амфилохију због дјела у којима је, према оцјени жирија, покренуо многа богословска питања и отворио веома важне проблеме који се тичу модерног човјека.

Жири у саставу: др Јован Делић (предсједник), др Иван Негришорац, др Ранко Поповић, др Драган Хамовић и Милутин Мићовић, на посљедњем засиједању 17. јануара у ужи избор уврстио је пет аутора: Милована Данојлића за роман “Добро јесте живети“, митрополита Амфилохија Радовића за “Изабрана дјела“, Милосава Тешића за књигу пјесама “Млинско коло“, Мила Ломпара за студије “Дух самопорицања“ и “Његошево песништво“ и Ранка Јововића за књигу изабраних пјесама “Не окрећи главу од мене, Господе“.

Академик Матија Бећковић пјесмом је честитао награду трећем лауреату "Извиискре Његошеве" о коме су бесједили и чланови жирија Јован Делић, Милутин Мићовић и Иван Негришорац.

Предсједник жирија проф. др Јован Делић сматра да се додјељивањем награде митрополиту Амфилохију симболично враћа онај дио Његошевог дјела који је занемариван, богословски, и могао би бити изазов да се поново проговори о Његошевој антропологији.

“Нико послије Његоша није видио Видовдан, Косово и Косовски завјет као жижну тачку не само наше духовности, већ и цјелокупног нашег бића, наше историје, предања и васкрсења, па и будућности ако је имамо, као митрополит Амфилохије. Нико није тако нераскидиво повезао светосавље и Косовски завјет међусобно, као он. И није то учинио само у једној књизи, нити само у сјајном косовском четворокњижју, већ у цјелокупном свом дјелу, а оно је једно од најзамашнијих и најдубљих које имамо.“

“Бесједе, студије, есеји, предавања, поезија, преводи митрополита Амфилохија покривају и откривају многе просторе живота, најзначајније теме духовног и културног памћења, дубински разоткривају антрополошке проблеме савременог човјека и свијета“, оцијенио је члан жирија Милутин Мићовић, који сматра да дјело митрополита Амфилохија, иако је претежно настало у Цркви, припада важном корпусу националне културе.

Члан жирија Негришорац казао је да митрополиту Амфилохију ова књижевна награда као и било која друга мирска награда није неопходна, као монах одговоран је пред неким вишим инстанцама.

“Награда коју смо доделили потребна је пре свега нама да бисмо јасно и гласно рекли који су то оријентири према којима ваља да се одређујемо на свом путу", рекао је Негришорац.

На овај начин је у уторак 24. јануара 2012. на свечаности у Народном позоришту проф. др Јован Делић образложио одлуку жирија да се награда “Извиискра Његошева“ додијели митрополиту Амфилохију Радовићу. Он је ово признање добио за своја изабрана дјела у 16 књига која су, у издању “Светигоре“, објављена током претходне три године.

“Мудрост је у краткоћи, и онај ко дубље осећа Божју промисао тај много не прича. Ми који смо ту негдје покушавамо да засјенимо ријечима, али оне нису мјера ни човјека, нити саме истине“, истакао је митрополит. “Сигурно је да је додир био дубљи било би мање књига које сам написао.“

Досадашњи лауреати су српски књижевници Миодраг Павловић, добитник награде 2008. године и Рајко Петров Ного, добитник награде 2010. године.
Свечаном проглашењу награде, која је некад носила назив “Горски вијенац“, присуствовали су Његова светост патријарх српски г. Иринеј, црквени великодостојници, чланови дипломатског кора, књижевници и јавне личности. Награда, коју додјељују Епархија будимљанско-никшићка и Модна кућа “Мона“, митрополиту Амфилохију ће бити уручена на Дан Светог Василија Острошког у Никшићу.