Васкршњи, 82. Број Свевиђа, листа Епархије будимљанско-никшићке, уочи Васкрса је изишао из штампе.

Тематски сабран око празника Христовог васкрсења, отвара Посланица Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја. „Браћо и сестре, децо наша духовна, радујмо се Васкрсломе Господу! Радујући се Њему, ми се радујемо самима себи јер постајемо вечни и бесмртни. Клањајући се Њему Васкрсломе, ми се клањамо вечном животу! Причешћујући се Телом и Крвљу Његовом, постајемо једно са Њим и задобијамо живот вечни. У Васкрсломе Христу откривамо све наше претке. Све што је добро у историји света и у историји нашега рода налази се у Њему и постаје непролазно и неуништиво. У Васкрсломе Христу ми смо у заједници са нашим светима и они су са нама! У Васкрсломе Христу правда увек побеђује. Њиме и у Њему она ће победити и у наше дане. Ако је Васкрсли Христос са нама и ми са Њим, онда – ко ће против нас?“, поручује Његова светост са свим Архијерејима Српске православне цркве.

Никола Маројевић у слову насловљеном: ЦАР НАД ЦАРЕВИМА И ГОСПОДАР НАД ГОСПОДАРИМА, истиче да је Крст окосница свеколиког човјековог постојања. Нарочито оног унутарњег. У њему се све сабира и њиме се све мјери. Човјек мора своју душу убијелити по узору на Христове хаљине. Чедношћу и чистотом живота. Разапињањем страсти, немоћи, слабости, по¬мисли, неваљалих ријечи, злих дјела. Зато, на крст свог бића прикујмо мржњу, завист, љубомору, невјерје, маловјерје – они су погубни за човјека. То су пилати и ироди сваком истинском хришћанину. То је символика Христовог пристанка да страда на крсту. ... Христос свему даје други – небески – васкрсавајући смисао. Он уводи ту „радосну тугу“ у човјеков живот. Послије најтужнијег дана – долази најсвијетлији дан – Свето Васкрсење.

Александар Вујовић
ВЈЕРА У ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО ЈЕ ТЕМЕЉ И ОСНОВ ХРИШЋАНСКЕ ВЈЕРЕ И ЖИВОТА, показује да у догађају васкрсења Христовог, постајемо убјеђенији да не живимо само за смрт, за пролазност, већ за живот, и то живот у васкрслом Господу.
Јер са васкрсењем Христовим човјечанству је дата могућност побједе, а почетак те побједе је управо Васкрсење Христово.

У разговору са јеромонахом Игњатијем Шестаковим, постаје нам јасно да он из свог искуства може да каже да Руси који чак и нису црквени, који не знају ни гдје се налази Србија и Црна Гора, много више воле српски народ, него неки други словенски народ или рецимо Грке. То је нешто што постоји унутар сваког Руса. А историјски подаци су доказ да то није случајност, да су постојале родбинске везе између Немањића и Рјуриковича, да су постојале црквене везе, да су Руси читали српску књижевност и Срби руску. То је некако ушло у живот Руса, у њихово национално биће. То је духовно-генетска љубав.

монахиња Амфилохија (Драгојевић) - КАДА ЉУБАВ ПРЕВАЗИЛАЗИ МНОШТВО ГРЕХОВА, показује да колико је страст осуђивања погубна за нас и друге људе, толико је љубав спасоносна. Како да се ослободимо осуђивања? Како да стекне¬мо љубав коју ми захтевамо од других и при¬мамо је од људи и Господа? То су нама вечна питања.

Радосав Ђурковић прича Васкршњу причу: ХРИСТОС ВАСКРСЕ

Свештеник Слободан-Бобан Јокић - ВЈЕРОНАУКА У ШКОЛСКОМ И ЗАКОНОДАВНОМ СИСТЕМУ ЦРНЕ ГОРЕ ОД 1834. ДО ДАНАШЊЕГ ДАНА, настављајући текст из прошлог броја уочава да је и у школским плановима и наставним програмима вјеронаука имала веома „угледно“ и веома важно мјесто у законодавству Црне Горе које се бавило просвјетом. У Књажевини Црној Гори општа настава је обавезна од 1878.

Александар Ацо Вујовић, у есеју „ХРИСТОС ВАСКРСЕ РАДОСТИ МОЈА“ СВЕТИ СЕРАФИМ САРОВСКИ, закључује да од много благодатних дарова и духовне радости коју нам дарује Свети Серафим важно је истаћи и једноставну, али спасоносну поруку која може да замијени сва овоземаљска умовања и философска мудровања, а то је да се треба држати закона Божијег до најмање заповијести, живјети у молитви, посту и покајању, трудити се да учинимо што више доброг и тако ћемо задобити милост Господа и вјечно спасење.

Ратко Марковић Риђанин – ХУМАНИЗАМ У ОКРИЉУ АПСУРДА, говори о књизи Добрила Аранитовића: У предворју подринског парнаса.

Добрило је пут свој нашао у заједници са онима који су радом и целим бићем умели да се дају.
Има пута до и иза пространства звезда, пут човека је несагледивији од будућности, блиставији од среће, смелији од сваке моћи, раскошнији од сваког ума, отворенији од свега света оком одмеренога. Пут светом не почиње и не престаје. Почело је опсена умовања. Путовања су отворена пре сваког отварања.

Затим слиједи САОПШТЕЊЕ ПОВОДОМ ПРОМОЦИЈЕ ДОКУМЕНТАРНОГ ЗАПИСА ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ
Радио Телевизија Републике Српске, у сарадњи са Епархијом будимљанско-никшићком, снимила је серијал “Ступови духовности”. Организатори истичу да су „по први пут посјетили територије, цркве и манастире о којима смо мало знали а које су врло битне за формирање српског друштва, језика, културе и духовности. На тој територији настајале су прве најзначајније државотворне институције, школе, болнице, осликане прве фреске и написане прве књиге, под окриљем Немањића и Српске Православне Цркве, карике која од давнина вуче напријед. Наш задатак је да овим серијалом то гледаоцима појаснимо и приближимо“.

Милутин Мићовић, пише идентитетску причу насловљену КАРАДАГ.

Дамјан Ћулафић, ИДЕНТИТЕТСКИ ПОКАЗАТЕЉ И ПУТЕВОДИТЕЉ пише о другом издању књиге Миомира Дашића, Васојевићи од помена до 1860. године.
Уобичајено на крају доносимо Љетопис епархије, који се завршава Саопштењем са редовног годишњег састанка свештенства и монаштва Епархије, одржаном на Жабљаку 24. априла.

Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!

Славко Крстајић
УПОКОЈИО СЕ У ГОСПОДУ МЛАЂЕН МИЋОВИЋ
На мјесном гробљу у селу Приградина у Бањанима на празник Цвијети сахрањени су земни остаци блаженог спомена дугогодишњег правног заступника и члана Правног савјета Митрополије црногорско-приморске адвоката Млађена Мићовића. Претходно су опијело у цркви Светог Ђорђа под Горицом у Подгорици служили Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Господин Јоаникије уз саслужење свештенства и вјерног народа. На гробљу у Приградини од Млађена Мићовића, у име његових пријатеља, опростио се Славко Крстајић