На празник Рођења Светог Јована, Крститеља Господњег, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Заграђу, служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије са свештенством и монаштвом наше епархије.

У току литургије владика је у игумански чин унаприједио настојатеља ове свете обитељи јеромонаха Лазара.

Владика је нагласио како је свакоме јасно зашто је Свети Јован назван Крститељем: зато што је крстио Господа Исуса Христа у Јордану, али многима није јасно зашто се он зове Претеча. Чак врло често, иако то није обичај, Светога Јована називају само Претечом Господњим, а то је зато што је он ишао по старим пророштвима пред лицем Господњим, што је ишао испред њега као живи образ Христов, као онај за кога су за његовога светога живота многи мислили да је он Христос. Мислили су да је он Христос када је говорио, јер је говорио боље од свих претходних пророка, убједљивије, није уопште познато да је чинио чудеса, да је болеснике исцјељивао, да је мртве васкрсавао као што су то чинили неки ранији пророци, али његова ријеч је препорађала људска срца. Догађала су се заправо чудеса у људским душама и то је било веома важно, веома је била важна служба Светог Јована Крститеља који се појавио пред лицем Господњим, који се појавио као онај који говори „за мном долази онај коме ја нијесам достојан одријешити свеза на обући његовој“. Тако се онај за кога су многи говорили и питали да није он Христос, овако су прорицали древни пророци о Христу, тако се он смиравао пред Господом и Спаситељем, пред Господом Исусом Христом, а ево и његово рођење претходи рођењу Христовоме. Неких, пола године, колико то дође, он се родио прије Христа и неколико мјесеци пострадао прије Христа, и по много чему, дакле, Јован Крститељ је био претеча, као онај који припрема народ за проповијед јеванђеља, за долазак Господњи, да буде народ што спремнији, као што се то често догађа када долази генерал да посјети војску, нижи официри поспремају најусрдније да дочекају генерала, да војска буде спремна за дочек генерала, како се тек спремао слуга Господњи, како је ревновао да припреми народ, да буде народ спреман да дочека Христа Господа.

Тако је његово рођење објавио анђео господњи са неба његовим родитељима, Светоме Захарији и Јелисавети, који су дуго били без дјеце, па их је обрадовао великом и радосном вијешћу да ће родити дијете и да му надјену име Јован. Када је говорио анђео Господњи убјеђујући Светога пророка Захарију о томе што ће се догодити, рекао је да га Гог шаље, народу јеврејскоме, народу Божијем да приправи Господу народ спреман. На који начин је Свети Јован Крститељ припремао народ спреман. Да ли је то он чинио као што обично људи чине да је народ спреман ако га добро организује у неком земаљском смислу, ако рецимо донесе економски опоравак земље, тако би одмах људи помислили у наше вријеме. Не, о томе није било ријечи, врло мало, било је у оном смислу да богати помогну сиромашне, и то од вишка својега, ко има доста да да ономе коме недостаје и то је потпуно логично, али није се толико бавио тиме Свети Јован Крститељ. Да ли можда да војно опорави земљу, јер је земља била потлачена у римскоме ропству, велика империја била је пружила мреже и покорила мале народе као што се то често догађа, и у наше вријеме се нешто слично догађа на један другачији начин, и многи мисле да је довољно да један народ има добру војску па да се супротстави да се ослободи и да је ту све ријешено, ни по томе није народ спреман за долазак Господњи. Чиме је дакле Свети Јован Крститељ припремао народ да буде спреман. Могли бисмо набрајати до ујутру шта би све ми помислили да је требао да учини али није то, чинио је нешто што би мало коме пало на памет, он је позивао народ на покајање, и не само позивао већ и препорађао људска срца и на такав начин да и они који нијесу спремни низашто, они су спремни за највеће. Они који су потпуно отуђени одједном постају блиски Господу, али не само Господу него и ближњим својим. То је проповиједао Свети Јован Крститељ, на такав начин, уводећи народ у свету тајну покајања, тако га је припремао Господу, као што је говорио касније Свети апостол Павле да он припрема невјесту, Цркву женику, а женик је Христос, да та невјеста буде што спремнија за удају, за вјенчање, такав је однос, однос љубави између Цркве и Господа, то је однос божанске љубави, јер они који су своја срца очистили покајањем од злих мисли, од злих намера, од злих дјела, од лоших навика, они су спремни онда за све јер то није мали труд, спремни су за велика дјела.

Тако је Свети Јован Крститељ позивао народ, и велике и мале, и учене и неучене, а нарочито оне који су водили народ. „Родите дјела достојна покајања“, а то значи учините нешто за славу Божију, учините нешто за опроштај својих гријехова, учините нешто за своју душу, учините нешто за своје потомство, а тако је и пророковао анђео Господњи да ће он обратити срца отаца ка дјеци, а ево видимо шта то значи у наше вријеме.

Данас највећи проблем у овом народу је што је дошла породица у кризу, што је запостављена породица, од онога ужасно тешкога момента, што млади људи задуго одлажу да ступе у брак, да формирају породицу, да приме одговорност, па мало по мало, дан по дан, тако и млади момци и младе дјевојке па буде већ касно, то је највећи проблем код нас, па и они који су ступили у брак врло често видимо да се ту неуредно живи, да се не води рачуна о заједници, него се врло често води рачуна о каријери, о успјеху, о парама, о неким другим ситницама које су много мање важне, и то је оно што разара заједницу, што разара домове, што истребљује домове. Треба да погледамо само мало кроз наш народ, остадоше пусти домови, многи момци ко суви пањеви остадоше нежењени. Страшно, погибија, грдна погибија, ниједан рат не понесе толико глава колико наша немарност, колико наша запуштеност, колико наша неспремност на жртву и неспремност на извршење заповијести Господњих. Онај који позива на покајање упућује на творење заповијести Господњих, да се обрате срца отаца ка дјеци, а то је заправо брига о породици.

Драга браћо и сестре велики је дан, велики је празник, као што су се бездјетни родитељи, Захарије и Јелисавета, обрадовали рођењу свога сина, тако је и данас овдје радост међу нама, таква је радост у цијелом свијету преко Цркве Божије, кроз овај празник рођења Светога Јована Крститеља даје наду, отвара наше видике. Његово рођење заправо указује на Христово рођење, а рођење Христово је спасоносни дан за цио свијет. Свети Јован Крститељ указивао је својим животом на дјело Христово, својим животом изображавао живот Христов, и својим рођењем и својим животом и нарочито својом смрћу. Његова глава бјеше посјечена на правди Божијој, без икакве његове кривице, заправо, понајвише зато што се борио за правду Божију, па се онда организује и ђаво и зли људи, заједно се удруже да погубе и поразе праведника. Међутим, ко ће правду Божију побиједити, ко ће праведника Божијега усмртити. Ево, Свети Јован Крститељ који је овако поживио у овоме свијету, мученички, односно поживио је анђелским животом, а то је живот непрестане жртве и непрестаног угађања Господу, ревновања за правду Божију, заборављања на себе и на свој живот, и на крају му је била глава посјечена мачем, али он се удостојио да буде назван Претечом Христовим, и да се слави више од свих других који су од жене рођени. Њега сама уста Господња похвалише да нема већег рођеног од жене од Јована Крститеља.

Ево, овај свети храм овдје подигнут је у његову славу, у част његовог рођења и у част овога великога празника, и ми на овај празник доживљавамо обновљење ове светиње, али не само обновљење ове светиње него и обновљење нашега народа овдје у Пиви и у околини, јер са обновом ове светиње хвала Господу Богу, а захваљујући труду понајвише оца игумана Лазара имамо и духовну обнову у народу. Не би имало никаква смисла обнављати светиње без духовне обнове, него када се ми обнављамо уз обнову светиње, када се уграђујемо у своје светиње, када и светиње почињу да обнављају нас, то је право дјело Божије, и ево правога дјела Божијега. Превелика је Божија милост која се излила преко ове светиње на народ Пиве и околине, а и правда се Божија испуњава, испуњава се намјера великога ктитора, великога владара и великога мученика, о коме се штошта погрешно мислило, докле нијесмо обратили пажњу на храмове које је подигао велики Херцег Шћепан, ктитор ове светиње, који је ову светињу био одредио за своју гробну цркву, али Божији промисао је био другачији, његов гроб је нађен празан, његове кости су остале на другом мјесту, али остао је велики спомен његовога светога дјела, и ево у наше вријеме даде Бог да се његово дјело настави молитвама Пресвете Богородице и Светога Јована Крститеља.

Нека буде срећан празник свима, нека је нашем оцу Лазару велика благодарност и од нас и од цијелог народа и од цркве Божије за ову жртву коју је овдје поднио и свима онима који су се уградили прилогом, својим трудом у обнову ове светиње, а наравно то је велики број. Од почетка, када смо се окупили овдје под крушком која је ту расла испред уласка у овај свети храм па до данас прошло је много времена и многи су помогли и уградили се и нека свима буде благословено и на здравље и на напредак својих породица, на нашу духовну обнову, на нашу радост, на радост анђелима, на радост душама наших предака, на радост душе првога ктитора Шћепана Херцега и на радост и здравље и благослов нашем потомству.
Амин, боже дај!, закључио је преосвећени владика Јоаникије.

Након службе пререзан је славски колач, пошто је овај храм посвећен Рођењу Светог Претече.