Светом Литургијом, која је служена у недјељу 7. августа на празник Успенија Свете Ане, црква Светог Илије у Растовцу код Никшића прославила своју храмовну славу. Празнична народна Литија прошла је потом дијелом овог насеља, а одржан је и традиционални илиндански црквено-народни сабор

Молитвено, црквено-народно сабрање у Растовцу, које је, благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, установљено 2005. године, отпочело је Светом Литургијом, којом је началствовао протосинђел Никифор Миловић, секретар Епархијског Управног одбора Епархије будимљанско-никшићке, уз саслужење протојереја Драгана Крушића, надлежног пароха и протојереја Петра Крговића, јереја Жељка Ројевића и ђакона Остоје Кнежевића. Пригодном бесједом сабраном народу обратио се протосинђел Никифор, говорећи о Светом Илији, старозавјетном пророку који је, према ријечима оца Никифора, био један од највећих и најзанимљивијих људи, који је због свог светог живота и свете пророчке службе, задобио код Господа велику слободу и благодат да се моли за све нас.

“Илијин отац, који се звао Савах имао је једно виђење после његовог рођења и недуго потом отишао код свештеника у јерусалимски храм да исприча своје виђење у коме је видео анђеле Господње да га хране огњем и повијају огњем. И, заиста, како је Илија растао и стасавао у човека свака његова реч била је огањ, а његов говор, куда год је одлазио, представљао је прави пожар. У црквеним песмама у којима славимо Светог Илију каже се још да је он цар над страстима. Толико је пророк Илија био близак Богу и толико био без греха, да уопште у себи није имао страсти и зато је назван царем над страстима. Побеђивао је страсти са лакоћом тако да је задобио велику смелост пред Богом“, рекао је протосинђел Никифор.

Он је у својој бесједи подсјетио на вријеме у којем је живио Свети пророк Илија, када су Јевреји били идолопоклоници и клањали се лажним боговима. Најтеже је било током владавине цара Ахава и безбожне му жене Језевеље, која је била толико безбожна да је установила поштовање још једног лажног бога Вала и начинила олтар њему у част.

“А пророк Илија је у то време пророковао и молио се Богу за покајање народа. “Боже дај покајање овом народу, да се обрати правом Богу, да се не клања више идолима и не слави лажне богове“. А Бог је одговорио Илији: “Не могу ја дати покајање док се цио народ добровољно не покаје“. Бог је онда на народ пустио сушу како би се дозвали памети. Суша без кише и без росе, у земљи израиљској трајала је пуне три и по године. И све је већ било на измаку снаге, земља, животиње, птице и људи. Бог је, пошто је и Свети Илија могао да страда без хране и воде, сачувао Илију пославши га да живи у једној пећини на граници са Арабијом. Сам Бог послао је гаврана, позната нам је свима она чувена фреска у манастиру Морачи како гавран храни Светог Илију. То је та старозаветна прича како је гавран хранио Илију у пустињи, доносећи му ујутру комад меса, увече комад хлеба, а воду је пио са оближњег потока. Сво то време Свети Илија се молио да се народ обрати истинитом Богу. А после чуда на Кармилској гори, када виде народ да од његове молитве гораше и вода, а не само дрво и жртва, и рекоше: “Велики је Бог Илијин“ и поново се сви вратише на прави пут, у веру у правог Бога.

И нас, браћо и сестре, Свети пророк Илија подсећа да верујемо у правог, истинитог Бога, јер је и данас много лажних богова и лажних идола у овом свету. То су новац, телевизија, политичке партије, разне међународне организације. Сви су они у центар својих интересовања ставили човека који је смртан, а заборавили су Онога Који је једини победио оно што је до Њега било непобедиво, а то је смрт. Господ Исус Христос је победио смрт својим васкрсењем, изласком из гроба и оставио нам наду да ћемо и ми васкрснути у последњи дан и са Њим бити у Царству вечности“, бесједио је протосинђел Никифор Миловић.

Празнична литија вјерног народа прошла је потом дијелом Растовца, молећи се за Божији благослов. Храмовна слава настављена је црквено-народним сабором и пригодном трпезом љубави са које је окупљене мјештане и госте поздравио протојереј Драган Крушић, надлежни парох.

“Ово је пети по реду црквено-народни сабор код храма у Растовцу и он, као такав, је живи литургијски наставак Петровданског сабора код храма Светог Николе на Видровану. Сабор је установљен благословом Епископа Јоаникија и у њему се, из године у годину, сабира све већи број вјерног народа, који учествује у Светој Литургији и свечаној литији, као наставку Свете литургије. То је доказ да се упоредо са обновом светих храмова обнављају и људске душе“, казао је свештеник Крушић.

Домаћин сабора је Црквени одбор при храму Светог Илије, на чијем челу је г. Божидар Јововић.