Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, на празник Сретења Господњег, у суботу 15. фебруара 2025. године, Свету Архијерејску Литуригју у Саборном храму Светог Симеона Мироточивог, у Беранама.
Саслуживало је свештенство и монаштво Епархије и Митрополије црногорско-приморске, свештеници: Синиша Јанковић, Зоран Бубања, Петар Крговић, Миленко Ралевић, Милош Мизић, Александар Раковић, Милош Цицмил, јеромонах Михаило из манастира Костриковача и јерођакон Ахилије.
У литургијском сабрању молитвено је учествовао вјерни народ Берана.
Данашњи велики празник сабранима је честитао Преосвећени Епископ Методије, наводећи у својој бесједи да Сретење спада у циклус Богородичиних празника.
„Он је врхунац и круна времена рождества, односно циклуса божићног празника. Божићни празници и дани Рожденија врхуне у данашњем дану и с овим празником се тај циклус завршава. Оно што је требало бити испуњено по закону и пророцима, Онај Који је донио закон и створио небо и земљу, учинио се слугом и послушним том закону да покаже примјер и да испуни свако слово које се требало и морало испунити на себи и свом животу. Зато је у наручју мајчином донесен у храм на данашњи дан на очишћење, иако чистоме није требало да се чисти, али да би испунио закон донијела га је мајка у Јерусалим“.
„Ко га је ту сачекао? Сачекао га је један старац за којег се није знало колико има година, а 360 година Га је чекао. То је један од преводилаца Старог завјета на грчки језик, када је 360 година прије рођења Христовог мисирски цар затражио да му из Јерусалима дођу 70 преводилаца са хебрејског на грчки, да би имао књиге Мојсијеве и пророчке у својој библиотеци у Мисиру. И, када је у то вријеме, Симеон као преводилац преводио пророка Исаију гдје каже: И родиће дјева, дјевојка, он је стао и рекао: Овдје се забунио онај који је записивао пророкове ријечи, не може дјевојка родити, него жена. Хтио је да саструже ту ријеч дјевојка и да напише жена, а онда му се јавио анђео Господњи и рекао му: Немој да стружеш ту ријеч дјевојка јер хоће дјевојка родити Сина Божјег, а ту тајну Бог ће дати, нећеш умријети, окусити смрти док се та тајна не збуде“, рекао је Владика.
После 360 година од тог чудесног и тајанственог догађаја у храму, на данашњи дан, Симеон, додао је Епископ Методије, дочекује малог Исуса четрдесетодневног.
„Гледајући то крхко и слабашно дијете, у Њему прозире ту тајну Духом Светим покренут, узима Га на своје руке, погледа у небеса, благослови Господа и каже: Сад отпушташ у миру слугу твојег, Господе, по ријечи твојој. Дакле, после 360 година, по ријечи Његовој коју је рекао преко анђела свога Господ Симеону, отпушта га сада јер је видио његове очи су видјеле Спасење твоје Господе, Господе, које су уготовио пред лицем свих људи и свих народа, Свјетлост, да обасја незнабошце и славу народа твојега Израиља“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Казао је да се цијели наш живот састоји у симболици лика Светог Симеона, у ишчекивању Онога Којег треба да примимо у себе.
„После оваплоћења Христовог, Црква Божја је у свим временима и данашњем дану у којем смо се сабрали, испунила је ту велику тајну сусрета са Христом. На данашњој Литургији, на свакој литургији ми се самим Христом причешћујемо, смјештамо Га у своје срце и тиме изговарамо ријечи Светог Симеона, али чекамо онај тајанствени дан када нећемо више гледати као што сад гледамо у символима и као у огледалу, него гдје ћемо се гледати лицем к лицу, ако Бог да, са Христом богочовјеком као што је прије годину дана у наручје Христово примљен и наш дивни протојереј Драган, који се цијелог свог живота припремао за тај сусрет кроз све оно што је у животу радио и говорио“.
„Христос је био примљен у наручје од старца Симеона да би Он, потом, све оне који за Њим иду и Њему следују и живе по Његовим заповјестима и Јеванђељу, Он на крају овог животног пута примио у своје руке и гдје ће сви они за које вјерујемо да је и отац Драган међу њима, гледати лице Христово у незалазном дану Царства небеског. Зато се сви ми у овом животу приремамо, уљепшавамо храм своје душе постом, молитвом. Сад се спремамо и за Велики пост, ово је период припреме да бисмо, не као да је то циљ и смисао нашег хришћанског бивствовања овдје, него само једно од средстава да се сретнемо на најбољи могући начин, спремивши своју душу, свој ум и своје цјелокупно биће за сусрет са Христом и за то вјечно сретење које данас прослављамо“, рекао је Епископ Методије, закључивши на крају своје бесједе:
„Покој нека је племенитој души нашег оца Драгана, који се овдје уградио у темеље, не само овог храма гдје смо се данас на светој Литургији сабрали, него у свим у ближој и широј и даљој околини овог града, храмова и манастира који су се обнављали на челу са покојним Митрополитом Амфилохијем, после Владиком Јоаникијем и с њима заједно отац Драган, све до свог последњег издиханија када је, у то смо убијеђени, прије безмало годину дана примљен у наручје Христово, у Царству небеском“.
Након Литургије, одслужен је годишњи помен свештенику Драгану Ристићу, на његовом гробу, на Српском православном гробљу у Беранама.
