Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је на празник Преподобног Марона Сиријског, у четвртак 27. фебруара 2025. године, Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Преподобног Симеона Мироточивог, у Беранама, чиме је ова светиња у изградњи, прославила своју храмовну славу.
Током Литургије, у којој је саслуживало свештенство и монаштво Епархије, Владика је чин чтеца, потом ипођакона и ђакона рукоположио Небојшу Миловановића.
По одслуженој светој служби Божјој, Преосвећени Епископ Методије је освештао славске дарове, преломљен је славски колач и благосиљано жито поводом храмовне славе. Обратио се вјерницима, који су се у великом броју сабрали у празничном богослужењу.
„Срећна слава овог дивног храма, украса као што је Свети Симеон украс српских светитеља , тако је овај храм украс овог града и цјелокупног овог простора. Молитвама вашим и трудом свештеника са својим парохијанима и другог народа који је одавде поријеклом и који није, полако се васпоставља онај лик и образ који треба да има овај храм и који овај град заслужује, не само због овог мјеста на коме је постројен, него и због онога коме је посвећен, а и у славу Божју је подизан. Не само да бисмо се ми присјећали Светог Симеона, молитвено му се обраћали да нас помогне на овом тегобном путу хришћанском којим гредимо, идемо да бисмо свијетла образа дошли до циља који нам је назначен, него и због тога да се подсјетимо, да никад не заборавимо коме припадамо, у којој смо заједници ужој народној, чији смо потомци и којим путем наших славних предака треба да идемо“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Брзина живота свакодневног који, по ријечима Владике Методија, меље, нарочито ово вријеме сада у коме живимо, а и оно које не обећава да ће бити боље, а које долази, не да човјеку ни о чему другом да мисли осим о оним најприземнијим земаљским пословима.
„То су ствари којима човјек треба да обезбиједи неку своју основну егзистенцију. А када је израиљски народ био у ропству египатском, тада, да би Египћани изабрани народ одвојили од вертикале и од њиховог истинитог Бога, Јахве, коме су се клањали као народ изабрани, онда су им дали да се запосле, непрестано да раде и нечим баве да се не би Њега сјећали и да не би имали времена ни да се после одморе, а камоли да посвете своје вријеме Богу истинитоме, да се Богу помоле, да нахране своју душу и да тиме ојачају духовно и да не скрену са пута завјета који је и њима, а и нама као новом Израиљу хришћанима Бог дао. Зато и постоји овај храм и украшава се поред осталих дивних светиња овог простора, да бисмо се на то подсјетили“.
„Имали смо још један велики благослов и радост данас на светој Литургији да се рукоположи за ђакона један врли човјек хришћанин Небојша и да овдје настави да служи у овом храму и граду и овом српском народу на спасење цјелокупне наше литургијске заједнице, а и на његово спасење. И као што је у Јеванђељу данашњем речено, и као што је Свети Симеон то својим животом потврдио, и као што је у молитви речено на рукоположењу за ђакона брату Небојши, каже Господ на сва та три мјеста: Ко хоће за мном да иде, нека узме крст свој и нека за мном иде, и ко мисли да ће живот свој сачувати тај ће га изгубити, а ко живот свој положи мене ради и Јеванђеља ради тај ће га задобити и душу своју спасити, јер шта човјеку вриједи ако цио свијет и све плате, имовину, богатства овог свијета задобије, а души својој науди“, поучавао је Преосвећени Епископ.
Додао је да ћемо, једног дана, све оно због чега се свакодневно паштимо, трудимо и радимо да зарадимо оставити, у једном тренутку, а само оно што смо мало одвајали у току дана, те мрвице небеске хране и благодати за своју душу, то ће нам бити и од тога ће нам зависити наша вјечна судбина.
„Зависиће и опредјељење гдје ће нас Господ ставити у онај дан у Царству вјечном, небеском кад дође. Нека нам Свети Симеон свима помогне и овоме граду, и овој заједници литургијској, и нашем управитељу овог града, који је био овдје, а вјероватно је отишао да обавља своје дужности на које је постављен као начелник овог града и предсједник Општине и то је слика Царства небеског, гдје смо, без обзира која мјеста заузимамо и ком друштвеном и социјалном статусу припадамо, сви смо призвани да будемо једно у Христу Исусу Господу нашем, јер у Царству небеском нема ни просјака, ни царева, сви су тамо једнаки, све оно што смо овдје имали и чиме смо се дичили, хвалили, које смо положаје заузимали то ћемо једног дана оставити“.
„Да нас Господ све закрили, и овај град и његову управу и све нас овдје, и новог ђакона новог да му да снаге да истраје заједно са вама и вашим молитвама на путу спасења цјелокупне наше заједнице и свих људи овога свијета, ако Бог да. Бог вас благословио и свако добро даровао“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.
Домаћин славе био је храм Преподобног Симеона Мироточивог, а дио славског колача о. Синиша Јанковић је предао куму славе наредне године, Мирку.
Заједничарење у славу Божју, а у част Преподобног Симеона Мироточивог, настављено је уз трпезу хришћанске љубави.
