На празник Света Три Јерарха, у четвртак 12. фебруара 2015, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.
Саслуживало је свештенство беранског намјесништва и монаштво Ђурђевих Ступова.
Током Литургије сабраном вјерном народу архипастирском бесједом обратио се Преосвећени Владика, који је рекао да је велико је духовно наслеђе Светих Отаца Тројице Светих Јерараха Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златустог, које, због њихових заслуга и њиховог заједничког дјела, на овај свети дан заједно прослављамо.
"Живјели су и дјеловали у Цркви Божјој, непосредно послије оног времена када је Црква добила слободу да може слободно проповједати и свједочити своју вјеру, а хришћанство је било гоњено све до Светог цара Константина. Они су се тада суочили са великим проблемима у Цркви, јер су кроз Цркву почели да се јављају различити утицаји овог свијета, тешке и опасне јереси које су се, углавном, ослањале на грчку философију.
"Тројица Светих Јерараха бјеху људи апостолске вјере, који су апостолско предање ширили, носили апостолску проповјед, а срећа је била и у томе што су изванредно познавали грчку културу. Сва тројица су, вјероватно, били међу у уском кругу најобразованијих људи тог времена. Припада им заслуга што су узели све оно што је било вриједно из претходних, дугих вјекова бриљантне грчке књижевности, философије и умјетности, а одбацили оно што је било заражено паганством и што није било употребљиво за Цркву. Они су први успоставили прави хришћански, јеванђељски однос према том великом наслеђу које баштини стара Грчка“, казао је Његово Преосвештенство.
Они су, нагласио је Владика Јоаникије, све то употрјебили на славу Божју.
"Своје задивљујуће грчко образовање употрјебили су да би што боље и што вјерније прославили Христа Господа и, на такав начин, свима нама указали прави пут до дана данашњег. Хришћанство и данас има задатак да успостави контакт са културом овог свијета која често није хришћанска, али то не значи да је, увијек, и антихришћанска“.
"Има, наравно, много тога што је за Цркву неприхватљиво, али, Цркви је дата та благодат, та, да кажемо, духовна позиција да процјењује и да, у благом смислу ријечи, суди, да оно што је добро одваја од онога што је лоше и то лоше покаже у својој правој природи“.
"И код сваког од нас, драга браћо и сестре, има добрих, али има и лоших склоности. Али, једино ако развијамо добре склоности, а оне лоше настојимо да преобразимо у добре, таквим поступцима, ићи ћемо правим путем, а то је пут Светих Отаца Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог“, рекао је Преосвећени Епископ.
Неколико вјекова послије упокојења Светих великих Отаца, апостола и учитеља Цркве Божје, подсјетио је Владика, дошло је до расправе ко је од њих највећи, а из те расправе настале су три струје.
"Једни су стали у струју василијеваца; наравно да Свети Василије Велики заслужује велико поштовање, исто тако и Григорије Богослов, а ништа мање, ако не равно њима Свети Јован Златоуст. Црква је почела да трпи штету од тога, све док се, промослом Божјим, ови Свети Оци не јавише тадашњем епископу евхаитском Јовану и рекоше му да нема потребе за таквим расправама: "Ми смо једно у Бога, као што видиш и ништа нема у нама противречно...и међу нама првог, ни другог, него ако једног споменеш, одмах су и друга двојица ту“.
"Јавили су се у слави Божанској из вјечности Божје и тиме је, када је то Епископ Јован саопштио народу, расправа прекинута. Од тада је, тек у 11. вијеку, установљен овај празник, велики празник не само за грчки народ, јер су они сва тројица били Грци, него и за цијелу васељену“, поручио је на крају своје бесједе Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
