У недјељу, 15. фебруара, на празник Сретења Господњег, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.

Саслуживало је бројно свештенство и свештеномонаштво Епархије. Молитвеном сабрању је у великом броју присуствовао вјерни народ Никшића.

Током Литургије Преосвећени Епископ је у чин ђакона рукоположио досадашњег ипођакона, дипломираног теолога Константина Косту Дојића.

Велики празник наше Свете Цркве Православне, Сретење Господње, архипастирском бесједом сабранима је честитао Његово Преосвештенство владика Јоаникије.

"На преласку из Старог у Нови завјет, међу осталим значајним личностима стоји свијетли лик Светог старца Симеона Богопримца, који је био учен човјек, преводилац Светог писма на грчки језик, а он је, прије свега, био човјек пун страха Господњег и духа пророчког. Он је очекивао испуњење обећања које му је Господ преко анђела давно обећао да неће видјети смрти докле не види Месију Спаситеља свијета. Са том вјером је живио и одбројавао своје последње дане и када му је донијето једно од дјеце над којима је вршио обред и пошто га је узео у своје наручје, осјетио је дубину и ширину, топлину и љубав Божјег загрљаја. Узео је Христа на руке, загрлио га је, а, заправо, он се нашао у рукама Божјим, у рукама Богомладенца Спаситеља свијета Господа Исуса Христа Четрдесетодневног“.

"Због тога данашњи празник зовемо Сретење, срео се тај старац са Христом, а кроз овај празник спознајемо да нам је свима омогућен тај сусрет и то сретење. Свети Симеон Богопримац је био један од првих који се срео са Господом, а многи су се послије тога срели са Господом. Он као први носи епитет Богопримац, међутим, многи су кроз историју Цркве, смјестивши у своје срце, у наручје своје Господа, сусревши се са Њим, постали богоносци и богопримци. Али, у Цркви се увијек помиње онај ко је први по нечему био значајан“.

"Овај празник је празник пуноће, испунили су се, прије свега, дани Светог Симеона Богопримца, он је требао да путује према горњим свјетовима, а што је много важније, била је пуноћа сусрета, била је пуноћа богопознања и у том богопознању он је видио славу Божју, освједочио се у ономе што је кроз цио живот носио у свом срцу и у својој нади, али га је огријала пуноћа свјетлости, пуноћа истине у том моменту, па видјевши пуноћу својих дана и пуноћу смисла свог живота, што је још много важније, он је запјевао ону чудесну пјесму коју пјевамо на сваком вечерњем богослужењу „Сада отпушташ с миром слугу Својега Господе, по ријечи својој, јер видјеше очи моје спасење Твоје, које си уготовио пред лицем своју народа. Свјетлост да просвећује незнабошце и славу народа твога Израиља“, казао је Преосвећени Епископ.

Свјетлост која просветљује незнабошце, према ријечима Владике будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, јесте проповјед Јеванђеља Божјег, то је Јеванђеље, жива и животворна ријеч. Слава народа Израиља, не само старозавјетног него и новозавјетног, је та иста свјетлост која дјелује на плану просвећења, али и на плану прослављења.

"Овај лијепи, свети, велики празник нам, на неки начин, наговјештава и васкрсење Христово. У богослужбеним књигама Четрдесетодневни Богомладенац прославља се, између осталог, као побједитељ смрти и пјевамо да нам је даровао васкрсење. Дакле, празник пуноће, празник свјетлости, празник најдубљег, највећег, најзначајнијег сусрета, сусрета који значи живот, који је испунио смислом сав претходни живот овог старца, али, да знамо да нам је свима омогућен тај пут само од нас зависи да ли ћемо њиме ићи како ваља и да ли ћемо се удостојити славе, свјетлости и вијенаца којих су се удостојавали свети, а међу њима видно и значајно мјесто заузима Свети Симеон Богопримац кога је Бог прославио, који је доживио утјеху и окончање свог живота, прослављење свог живота на овај дан“, закључио је на крају бесједе Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.