У навечерје Великог и Часног поста, у недјељу 22. фебруара 2015, у манастиру Ђурђеви Ступови служена је вечерња служба праштања.
Светом богослужењу је присуствовало бројно свештенство и монаштво Епархије, те вјерни народ овог краја. На крају службе Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије затражио је опроштај од сабраног народа и свештенства, благосиљајући почетак Великог Часног поста, обраћајући се ријечима бесједе.
"Поробили смо, драга браћо и сестре, наш дух кроз тјелесна уживања, а још више кроз тјелесне страсти, па када говоримо о људској раслабљености мислимо, прије свега, на духовну раслабљеност. Умјесто да наша душа окрилати кроз добре и свете мисли, кроз молитве и угађања Богу, кроз богомислије, да се што више Богу приближимо и с Њим сјединимо, ми, углавном, идемо путевима који нас удаљавају од Бога, а то су путеви гријеха“.
„Оптеретили смо своју душу многим гријесима, па смо зато призвани да се гријеха ослободимо кроз покајање, пост, молитву, а највише кроз исповјест, не занемарујући ништа од овог наведеног, јер је све то дио духовне дисциплине, то су као оне степенице на лествицама и ниједна не смије да се занемари, ни прескочи, јер ако је наш пад тако велики онда и дисциплина, која нас изводи из ропства, мора бити темељна и свеобухватна“, казао је Преосвећени Епископ.
Период Васкршњег поста Владика је упоредио са својеврсним путовањем и пловидбом на чијем крају достижемо циљ, који нам сада само свијетли из далека. Сваком хришћанину пост, који је пред нама, личи на узбуркану морску пучину по којој плови онај морепловац који мора непрестано да пази на валове и како ће водити своју лађу, али га бодри нада и свјетлост са оног свјетионика у даљини према коме он путује.
"Помисао на тај циљ даје му снаге да преплови пучину морску зато што има јасан правац и пут. Можда је још боље да замислимо овај пост као ходочашће, као наш пут за Јерусалим, ка Небеском граду, Божјем граду који је далеко од нас, али мисао да треба да стигнемо светом граду, да се поклонимо гробу Господњем, Његовом крсту и тридневном Васкрсењу кријепи нас и снажи. Припремамо се да бисмо се оспособили за то путовање и да би на крају добили онај удио са свима изабранима, да уживамо у свјетлости Божјој и Царству које нам је Господ припремио Својим доласком, Својим оваплоћењем, Својом крсном смрћу и тридневним Васкрсењем“.
"Овај пост јесте тежак и захтјеван, али је благословен и доноси велику радост, доноси слободу од гријеха и свега што је сувишно, доноси нам и познање да у свом животу много гријешимо, а то је веома значајно да бисмо почели да се исправљамо“.
"Зато је Црква Божја, гледајући наше слабости, установила дисциплину поста као прави лијек за душу, као прави пут да се ослободимо од онога што је сувишно, а то су највише наши гријеси, који настају због умножавања страсти, и који нас поробљују, а преко гријеха и сам ђаво однекуд прискаче па долива свој отров и створи хаос у нашој души, и у заједници. Постом и молитвом се смањују све те могућности и имамо свијетле примјере како су се Божји људи, подвижници постом и молитвом оспособили за велику борбу и овом дисцилином одбили демонске насртаје, одагнали сваку лаж и заблуду од своје душе. А да бисмо, браћо и сестре, започели овај пост како је Богу угодно дата нам је јеванђељска поука и позив да прво затражимо опроштај једни од других, да једни другима опростимо да би и Бог нама опростио, да се једни са другима измиримо да бисмо стекли могућност да се са Њим измиримо и сјединимо, да дођемо у Његову близину и да уживамо у Његовој љубави и у Светим тајнама, да би нам биле на спасењена, на радост, на окрепљење и обновљење душе и тијела“, бесједио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
