Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на Сиропусну недјељу, Недјељу праштања, 22. фебруара 2015. године, Свету Архијерејску Литургију у храму Преображења Господњег у Беранама.

У Литургији, која је служена поводом празника Преподобног Симеона Мироточивог, славе Саборног храма који се гради у Беранама, саслуживало је више свештеника и монаха Епархије будимљанско-никшићке.

Молитвеном сабрању присуствовао је вјерни народ беранског краја, којима се архипастирском бесједом обратио Преосвећени владика Г. Јоаникије.

Епископ је казао да је сваки владар призван да буде примјер у вјери, примјер у честитости, некористољубивости, да буде спреман на жртву за свој род и да своје личне и породичне интересе никад не ставља изнад интереса народа.

Том вјером одрицања идеал владара може се упоредити са идеалом монаха, који треба да буде спреман да се свега одрекне ради Царства небеског и оне вјечне државе у коју се спрема да уђе, а владар, како истиче Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, да буде спреман себе да принесе на жртву за отачаство не само у свом времену, него и за будућа покољења.

"А те идеале у роду нашем испунио је Свети Стефан Немања Преподобни Симеон Мироточиви. Он се зове и Стефан Немања и Преподобни Симеон Мироточиви и та два имена откривају његову службу коју је извршио као владар ослобађајући дио по дио свог отачаства и обједињујући га“.

"Прво је ослободио Рашку од византијске власти, онда и Зету, како пишу његови животописци, своју стару дједовину. Као што каже наш историчар Владимир Ћоровић његово је пријекло било из Зете, мада је припадао рашкој династији, а с обзиром на то како су династије у средњем вијеку биле повезане не треба да нас чуди што је Ћоровић донио такав закључак. Не треба да заборавимо да је Свети Стефан Немања рођен у Црној Гори и да је траг владара Немањића у Црној Гори обасут свјетлошћу“.

"Најславнији дио историје Црне Горе и уопште српског народа јесте славно доба великих Немањића, од Немање до Светог цара Уроша. У вријеме кад је нестало српског краљевства и царства Црна Гора је себе схватала, све до краља Николе, као слободни остатак српске царевине и краљевине“, казао је Владика будимљанско-никшићки.

Наши преци су, поручио је Преосвећени Владика, увијек величали свете ктиторе, задужбинаре и владаре који су били примјер народу, не само у свом времену, него и временима после њих, као што је и Свети Стефан Немања примјер владарима и вјерујућим људима од његовог упокојења па до данас.

"Бог га је поставио као свијећу те свијетли свима нама својим добрим дјелима, својим величанственим ктиторством и ако бисмо се чиме похвалили пред свијетом, похвалили бисмо се светим задужбинама које је он подигао - Студеницом, Хиландаром, Ђурђевим Ступовима, црквом Светог Николе и многим другим светињама у Црној Гори. Подигао је манастир Вољавац, али то никада неће да истакну они који у Црној Гори воде рачуна о очувању културне баштине“.

"Свети Стефан Немања дао велики замах и стваралачком духу српског рода, пробудио таленте у свом народу, па од њега почиње ктиторство, задужбинарство и писменост, а то његово дјело је, нарочито, наставио најмлађи му син Свети Сава и други синови, наарвно, Стефан краљ провјенчани и Вукан, који је владао зетом и његови унуци, а међу њима посебно мјесто заузима Стефан, ктитор манастира Мораче, поноса Црне Горе“, нагласио је Епископ Јоаникије.

За тако велика дјела и подвиге, да ослободи своје отачаство, да своју разједињену дједовину подигне и обједини, да свој народ приведе вјери и истријеби јереси, Преподобни Симеон Мироточиви је снагу црпио из свете вјере православне.

"Јереси су истребљиване на немилосрдан начин, а све због тога што је Свети Стефан водио рачуна да свој народ сачува од злог сјемена будућих раздора, јер нема опаснијих раздора за један народ него кад се почне дијелити због вјере. Ту велику одговорност он је примио на своју душу и истријебио богумилство, мрачну јерес која је била захватила наш род. Преподобни Симеон је очистио своје отачатсво и просветио га правом вјером, а његово дјело наставио Свети Сава светогорац, богоносац и духоносац“.

"Зато је наш народ у средњем вијеку дао тако узвишене, величанствене плодове, те је постао не само краљевина, него и царевина. А како су наши преци доживљавали то доба најбоље свједоче Његошева дјела у којима он велича славне српске јунаке, величанственог Милоша Обилића, који се жртвовао на Пољу Косову и Лазара, који је имао дух Светог Стефана Немање, жртвујући се за своје отачаство, али од свих владара, ипак, највише велича цара Душана“, бесједио је Његово Преосвештенство, честитајући празник и славу Саборног храма у Беранама.

"Нека буде срећна слава нашем храму, срећна слава Одбору за изградњу, свим добротворима и приложницима, онима који се својим трудом и прилозим, бригом и жртвом уграђују у овај храм, нека им Господ Бог надокнади добрим здрављем и сваким напретком. Нека буде срећан празник, нека буде срећан почетак светог Великог поста, да се потрудимо да испунимо завјет јеванђељски да прво тражимо опроштај за своје гријехе од наших ближњих које смо својим гријесима, манама, грубошћу, неразумјевањем повриједили, а онима који од нас траже опроштај да им од срца опростимо да би и Бог нама опростио и ослободио наших грехова“, закључио је на крају бесједе Владика Јоаникије.

Освештан је и преломљен славски колач у славу Преподобног Симеона Мироточивог коме се, љубављу и трудом вјерника, подиже овај Саборни храм.