У Недјељу о блудном сину, на празник Преподобних Ксeнофонта и Марије, 8. фебруара 2015, Литургијом у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу, којој је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, началствовао је архимандрит Никифор Миловић, секретар ЕУО.

Саслуживали су: протојереј-ставрофор Марко Ђурковић, јереји Данило Зиројевић и Остоја Кнежевић и ђакон др Никола Маројевић.

Током свете службе Божије прочитана је јеванђељска прича о Блудном сину.

Сабраном вјерном народу бесједио је Преосвећени Епископ Г. Јоаникије, који је казао да је у току друга припремна недјеља за Велики и Часни пост пред Васкрсење Христово. Још није почео тјелесни пост, али управо кроз ове припремне недјеље започиње духовни пост којим хришћани треба да науче да посте духовно.

"Ако то не научимо онда ће наш пост бити само форма, без већег значаја. Неко може рећи да је пост добар за здравље, али ако у њему нема духовне садржине онда смо мало шта постигли. Треба да научи душа да пости, а душа када пости она се, заправо, духовно храни молитвом, богомислијем, добрим мислима, добрим намјерама, добрим дјелима, уклања се од сваке злобе, пакости, ускогрудости, отвара срце да се у њему настани божанска милост и божанска љубав, она љубав која грије наше ближње, која загријава домове, породице, рођаке, пријатеље, кумове, све са којима се срећемо, она љубав која има саосјећање за ближњег“.

"То је смисао поста и за тај пост увијек је вријеме. Дакле, да се упражњавајући и оно што је мање значајно, научимо ономе што је више значајно“, поучавао је Владика будимљанско-никшићки.

Он је додао да је тјелесни пост неопходан, али није сам себи сврха, него је суштина да нас узведе до духовног поста. Пост је, истакао је Његово Преосвештенство, дубока духовна наука, а то је оно што је циљ. До циља се, познато је, тешко достиже.

Тумачећи прочитано Свето Јеванђеље Владика је казао да свако има могућност и прилику да нађе прави, истинити пут, пут смисла нашег живота и пут духовног напредовања, а почетак свему је познање своје грешности, познање својих заблуда, својих мана и покајање.

"Чули смо, драга браћо и сестре, причу о Блудном сину, желим само да скренем пажњу на неколико детаља: колика је туга оца када га син напушта, напушта заједницу, туга због тога што отац унапријед види шта ће се дешавати са његовим сином, да ће пасти и упрљати се, запасти у кризу, сиромаштво, биједу. То, наравно, треба схватити на духовном плану, али и на сваком другом. Ова прича је таква да се у њој сви можемо наћи. Али која радост оца када се син враћа дому очевом, дому родитељском, враћа се његовој љубави и ту можемо сви да видимо могућност за себе, када онај заблудјели син који је свој живот упропастио, испрљао своју душу, запао у разне тешкоће и несреће, у таквом стању крајње биједе духовне и тјелесне и крајњег помрачења, да се, ипак, упали луч свјетлости у његовој души, да нађе себи излаз, да нађе пут спасења, да се врати на прави, истинити пут.

"И за сваког од нас има шансе, има прилике да нађемо прави, истинити пут, пут смисла нашег живота и пут духовног напредовања, а почетак свему је познање своје грешности, познање својих заблуда, својих мана и покајање. Шта је заправо покајање? То је спремност да се, ма колико зaлутали, вратимо на прави пут или како Господ то у Јеванђељу описује ријечима "он дође себи“. То је могућност, претпоставка да би се Блудни син вратио на прави пут, да би се вратио љубави очевој, а тај отац за све нас је Бог Отац Коме се молимо у свакој прилици оном чудесном и свесавршеном молитвом, која прославља и Оца и Сина и Светог Духа, а то је молитва „Оче наш“, коју треба увијек са пажњом да понављамо и по више пута на дан, како су нас учили Свети апостоли и Свети Оци, а и наши преци“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Сабрани вјерни народ је, у великом броју, приступио Светом путиру и причестио се Светим Тајнама Тијела и Крви Христове.