У цркви Св. Николаја у Никољцу, у којем је прослављен празник великог Светитеља, у недјељу, 22. фербуара, литургију је служио протојереј-ставрофор Мираш Богавац, уз саслужење протојереја Дарка Пејића.
Послије литургије у храму је спроведен древни обичај, у којем се Свете Мошти великог угодника Божјег, приликом Освећења водице, полажу у воду, и онда се водица уз дио памука у којем су чуване, дијели вјерницима, како би преко пијења свете воде примили благослов Светога Харалампија.
У пригодној бесједи протојереј Дарко је указао на Јеванђеље које се чита, на корак пред Велики Васкршњи пост.
"Јеванђеље, задње у низу које се чита и које нам је припрема и поука како да се понашамо и како да живимо и Хришћани у овим данима поста и све дане живота свога. Пост нам није дат само да се у тим данима поправљамо и будемо боље, пост је тренинг да научимо да цио живот проведемо као добри, као слуге Господа нашега Исуса Христа. Данашње Јеванђеље нам даје прву заповијест коју нам Господ даје кроз Јеванђеље да опростимо сагрешења једни другима, браћи својој и сестрама и ако то нисмо у стању и не можемо, да неће ни Господ нама опростити сагрешења наша. Браћо и сестре, много се горчине и муке накупило у народу нашем. Не знам откуда и због чега али много смо бржи да осудимо, да замјеримо, да се посвадимо него да опростимо. Наћи ћемо сто мана свакоме човјеку, био нам супружник, супруга, дијете, најрођенији или најдаљи подједнако кудимо и оговарамо и завидимо и кад нам ништа није урадио, ми опет нађемо у себи неке зле снаге да кажемо да јесте, ...ко зна... пусти ти то. То је први доказ да су нам срца охладњела. Долази нам вријеме поста и Господ нас учи како да постимо. Каже не будите као лицемјери, јер они лажно посте."
"Него "кад постиш, намажи главу своју и лице своје умиј, исто као и кад не постиш, да те не виде људи гдје постиш, него Отац твој који је у тајности".
Наравно, браћо и сестре, ова реченица има свој двоструки смисао као и скоро све што је Христос рекао у Јеванђељу. Има површни дио који видимо, то значи очистити своје тијело и душу, међутим има и онај духовни и дубљи, намазати главу своју, глава је мјесто ума нашега. Значи да ум свој припремимо за Господа, да нам мисао буде прво о Господу и о Богу, затим о љубави, праштању, милосрђу. То значи очистити оно унутрашње лице - срце своје које је храм Духа Светога, мјесто душе, од зависти, пакости, мржње, љубоморе, лоповлука, пијанства, свађе... . То су двије ствари неопходне да би човјек ушао у пост. Да би кроз пост хришћански ишао и из поста као Христов изишао. И задњи дио овог Јеванђеља нас учи не сабирајте себи блага на земљи, јер мољац и рђа поткопавају то, него сабирајте себи благо на Небу јер не може ни мољац ни рђа, ништа не може наудити благу вашем. Које је то благо, браћо и сестре? То су добре мисли наше и добра дјела наша, која ми испред себе шаљемо Христу. И када дође тренутак да пођемо пред Њега, једино с чиме ће нас Господ и анђели Његови прихватити, то је милост Божија и она дјела наша која смо послали пред собом. С тиме ће нас Господ срести. Због тога је потребно значи, не осуђивати, праштати, вољети Господа и ближњега свога и не дозволити да нас блага земаљска окупирају и погоде и да постанемо робови, да само мислимо о томе и пребројавамо благо своје на земљи јер, онда ће нам само то и остати а "земаљско је замалена царство“, бесједио је о. Дарко.
Он је подјсетио на празник дивног Светитеља из првих вјекова хришћанства, Светог Свештеномученика Харалампија, чије је празновање са 23. фебруара помјерено на 22, због прве седмице Часнога поста, јер "не можемо се упоредо радовати и састрадавати са Христом“.
"Почиње нам пост, морамо се погрузити у себе, заплакати, постидјети се гријехова својих, зато је Црква овај празник измјестила у данашњи дан. Свети Свештеномученик Харалампије имао је 130 година, старац сиједи, када су га извели пред мучитеље, када му је мучитељ понудио и рекао: "Одреци се Христа твога и дићи ћу те до себе. Ти си сиједи старац и угледан, само се одреци тога лажног Бога", а он му каже: "Царе, ти и све твоје је лажно. Једино истинито и вјечно је Христос Господ мој." Претрпио је браћо и сестре страшна мучења. Стругали су га, окачили на дрво и стругали толико док се сва кожа и тијело нису одвојили ок костију. И његови мучитељи су били толико уморни да нису нису више имали снаге да га муче. Прилази му цар опет и каже: "Одреци се", а он каже: "Господа свога Христа, откако знам за себе, обручих се Њему, за Њега живјех и за Њега ћу умријети." Чинио је разна чуда, васкрсавао мртве и безбројна су чуда његова", бесједио је о. Дарко. Он је подсјетио да је дио моштију, захваљујући Владици Јоаникију и проти Мирашу, из цркве у Никољцу пренесен у цркву Св. Апостола Петра и Павла.
"Његове Свете Мошти налазе се од Грчке па свуда по свијету. Глава његова Света налази се у манастиру Светог Архиђакона Стефана на Метеорима, једна рука у манастиру Морача, дио тјемена у Подврху код Бијелог Поља и овдје у Никољцу налазе се кичмени пршљен”, бесједио је о. Дарко.
