Традиционална духовна манифестација “Самограду у походе“, коју, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, организују Епархија будимљанско-никшићка, Удружење Кнез Мирослав и Одбор за обнову Самограда, одржана је 8. и 9. августа у порти манастира Светог Пантелејмона на Самограду у Пријелозима.
Манифестација је почела вечерњом службом, коју је у навечерје празника, служио Преосвећени Владика Јоаникије уз саслужење свештенства и монаштва Епархије будимљанско-никшићке. У наставку је одржано књижевно вече, а добродошлицу бројним учесницима и гостима сабрања пожелио је Драган Недовић, предсједник Одбора за обнову Самограда, истичући да је изузетно радостан што ова духовна манифестација окупља „бритка пера српске књижевне ријечи из Републике Српске, Србије, са Косова и Метохије и Црне Горе“.
“Једино Господ Бог зна када је почео стварати Самоград. С обзиром на то да сам растао недалеко одавде, прво што је привлачило мој поглед био је камен на којем се данас налази црквено звоно. Једино вјечно и непролазно је оно што је створио Бог. Многи су пробали да се супротставе тој истини, па су и овдје и на многим другим мјестима стријељани људи и паљене светиње. Мислили су да ће кад сажежу олтаре и убију људе, умријети и светиње, да ће нестати сјећање за један народ, његова духовност и култура. Али, светиње нијесу умрле. Оне су дријемале под каменом и Господ је изабрао вријеме и послао свог изасланика, нашег Архијереја, који је својим молитвама у свом народу оживио пламен божанственог жара“, казао је Недовић.
Пригодном словом обратио се Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, који је рекао да је Самоград свето мјесто јер оно крије дубоке коријене нашег постојања. Оно памти прошла времена и обасјава нас својом топлином, љубављу и свјетлошћу из дубина земље.
“До скора нијесмо ни знали шта све у себи крије Самоград, а сада знамо да овдје блистају, иако разрушене, двије старе хришћанске светиње – преднемањићке и немањићке, а оно што Самоград у себи крије, то има светињу и моћ да нас привлачи, најприје на овај свети дан. На славу манастира Светог Пантелејмона, на свету службу Божију привлачи нас Бог, ова светиња, Свети Пантелејмон и Свети Климент Охридски, да се Богу помолимо, да од Њега милост, благодат и светост затражимо и измолимо, да нас она обасја. Тамо гдје је светиња тамо је и ријеч изабрана, чиста, поетска, тамо је и култура, тамо је и поезија, тамо је духовно стваралаштво, тамо је историја“, поручио је Владика будимљанско-никшићки.
Древну светињу на Самограду оживјели су својим стиховима пјесници: Зоран Костић из Бања Луке, Ненад Раденковић из Звечана, Миомир Јовановић из Косовске Митровице, Благоје Баковић из Врбаса, Милица Бакрач из Никшића. Публика која је присуствовала овој духовној гозби, била је привилегована ријечју и присуством великог српског пјесника, писца, здравичара и сликара Добрице Ерића. Свечаност су употпунили наступи хора Преподобне мати Ангелине, појаца Мирјане Богосављевић из Косовске Митровице и Бјелопољке Мионе Цвијовић, као и гуслара Мијата Недовића и Раја Војиновића.
Овом приликом представљена је и књига „Духовно сазвежђе Самограда“ проф. Милуна Петрића. Дјело сабира основне историјске податке о двадесетак светиња које се налазе на обалама Лима, ауторова запажања о улози појединих храмова у некадашњем црквеном животу овог краја, њиховој каснијој обнови и изградњи нових, а то су: манастири Урошевица, Црнча и Самоград, затим обновљене цркве у Заостру, Ивању, Брзави и Затону, те новосаграђене у Бубањама, Острељу и Биочи.
На празник Светог великомученика Пантелејмона, поводом храмовне славе светиње у Самограду, Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ Г. Јоаникије. Бесједећи вјерном народу он је говорио о нашем тјелесном и душевном здрављу и потреби да се здравље схвати правилно, како би се сваки човјек једнако старао о свом тијелу, и о својој души.
“Најбољи начин је да се приближимо Извору живота, Извору милости, љубави и свега што је добро за душу човјекову, а понајвише Извору здравља и духовног и тјелесног – да се приближимо Господу и спаситељу нашем Исусу Христу, Богу живом, истинитом, творцу неба и земље. Када тако радимо, ми чинимо најбоље за свој живот, свој напредак и за своје здравље, а здравље, прије свега, треба схватити правилно, јер је овај наш физички живот, који нам је дат, привремен и свако ко другачије мисли је неразуман. Од Адама смо наслиједили не само смртност него и болести, а болести долазе по промислу Божијем“, рекао је Преосвећени Владика.
Он је додао да сваки човјек, сваки хришћанин треба да води рачуна о свом духовном и душевном здрављу. Добре примјере таквог живота дају нам они који су, попут старца Порфирија, боловали од тјелесних немоћи, али су душевно били здрави, тежили духовном здрављу, духовној цјеловитости и до те мјере се усавршили, да су својим молитвама могли другима да дају душевно и тјелесно здравље. За сопствено физичко здравље нијесу марили, него су, болујући физички, благодарили Богу, јер су се, на такав начин, духовно усавршавали и уподобљавали Христу Богу распетом.
“А данас празнујемо Светог Пантелејмона коме се, најчешће, молимо када болујемо од каквих душевних и тјелесних немоћи, брзом помоћнику који је изучио љекарску вјештину, али је оне који су му се за помоћ обраћали, понајвише, исцјељивао именом Божијим. Тада је било забрањено проповиједати име Христово јавно, а када је великомученик Пантелејмон изведен пред незнабошце, он је на лицу мјеста, пред многим народом и властима земаљским, исцијелио неколико болесника именом Христовим, те су многи повјеровали у Христа Бога Спаситеља душа и тијела наших. Захваљујући његовим молитвама болесници који су ту били присутни исцијелили су се тјелесно, а духовно су се исцијелили многи од оних који су повјеровали у Христа, јер право, истинито здравље је у нашој вјери православној. Зато Господ када је чинио чудеса и даровао здравље онима који су то тражили од Њега, док је био овдје на земљи са нама људима, Он није говорио “Ја те исцијелих“, него је говорио “Вјера твоја поможе ти“ и „Вјера твоја спасе те“, јер је у вјери присутан Бог живи и онај ко има вјере он има Бога, он се обогатио Богом. Свети Пантелејмон је у срцу свом направио стан Богу живом; био је богоносац, христоносац и духоносац и зато је силом Божијом могао исцјељивати и душевне и тјелесне немоћи“, истакао је Његово Преосвештенство владика Јоаникије.
Наша Света Црква Православна на овај дан молитвено прославља и Светог Климента Охридског, па се Преосвећени Епископ у својој бесједи осврнуо и на овог великог угодника Божијег из рода словенског, који је био епископ у старом хришћанском граду Охриду од кога је свјетлост православне вјере дошла и до наших тврдих гора.
“Од Свете браће Кирила и Методија, од његових ученика, а Климент је ученик Кирила и Методија и осталих њихових ученика, дошла је свјетлост вјере словенским народима. Било је, ту и тамо, хришћана међу Словенима и прије Кирила и Методија, али тек послије њих, дакле од 9. в. па наовамо, шири се свјетлост Јеванђеља Христовог у све словенске народе. Један од духовних центара међу Словенима био је и знаменити Охрид, мјесто знаменито по светитељима и храмовима. Тамо је Свети Климент Охридски подигао велики храм Светог Пантелејмона исцјелитеља, па је могуће да је то разлог што их заједно прослављамо“.
“Овдје, на Самограду сабирамо се већ дужи низ година и оно што је најважније служимо свету службу Божију на овом светом мјесту, молимо се Богу, приносимо наше дарове Господу Богу живом, приносимо своје душе и своја тијела, просвјетљујемо се свјетлошћу Божијом и удостојавамо се милости и благодати Божије, која силази са Неба, укрепљује нас, сабира и утврђује у заједништву и љубави међусобној. То је оно што је најважније, то је та духовна обнова која нам је неопходна. Доста смо храмова обновили, доста смо светиња подигли, хвала Богу што је то тако, и на такав се начин обнављамо. Нека буде срећан овај празник и нека је благословен сабор овдје на Самограду. Хвала свима вама, хвала Одбору за обнову светиње, који је већ доста урадио, који је уложио огроман труд и много допринио духовној обнови у овом крају. Нека вас све Бог награди милошћу, добротом, здрављем духовним и тјелесним, молитвама Светог Пантелејмона и Светог Оца нашег Климента Охридског“, закључио је на крају бесједе Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Заједничарење у славу Божију, а у спомен Светог великомученика Пантелејмона и Светог Климента Охридског, настављено је уз братску трпезу љубави. Одбор за обнову Самограда, који ће и наредних година бити домаћин славља како би се што већи број људи могао укључити у бројне активности на обнови древне самоградске светиње, приредио је славски колач, жито и послужење. Одбор је, нарочито, захвалан етно-селу “Вуковић“ и мотелу “Дурмитор“, власника г. Мила Вуковића, који су, као покровитељи манифестације, пружили несебичну помоћ и срдачно гостопримство.
Током свенародног сабора одржан је пригодан културни програм уз спортска надметања и народно весеље.
