У цркви Свете Тројице у Прошћењу код Мојковца, као и у већини храмова у Црној Гори, у недјељу, 12. јуна је прослављена храмовна слава. Свету архијерејску лутургију служио је Његово преосвештенство Епископ будимљанско- никшићки Г. Јоаникије са свештенством.

Посебност празника Педесетнице, чини Велика вечерња служба са читањем молитава, током чега вјерници кољенопреклоњени, како је појаснио Епископ Г. Јоаникије, изображавају јединство хришћанске вјере, при чему се падање ничице чини у име Христовог страдања и његове смрти, а устајање у име васкрсења Господа Исуса Христа.

Владика Јоаникије је вјерницима у Прошћењу бесједио о овом великом празнику који се у Богослужбеним књигама назива Завршним празником.

- Назива се тако, зато што је Господ, устројавајући спасење свијета и своју свијетлу Цркву, данашњим догађајем извршио све и завршио дјело спасења рода људскога. А његово дјело спасења је живоносно и животворно. Оно има дејство за сва времена и простире се на сва покољења. Данас славимо Тројичин-дан и тај назив одговара зато што се на данашњи дан јавља Пресвета и Животворна Тројица. Тек са силаском Светога Духа на нас, можемо да се испунимо правом и иситинитом вјером у Пресветој и Живоносној Тројици: Оца и Сина и Светога Духа. Али, овом празнику најбоље одговара назив – Силазак Светога Духа на Апостоле Господње. Јер, такав назив свједочи о догађају који се збио у Јерусалиму, на гори Сиону, онако као што је Господ раније говорио да ће бити. Припремајући своје ученике, говорио им је да се послије Његовог вазнесења не разилазе никуда из Јерусалима, него да „сједе и моле се Богу, док се не обуку у силу са висине, и то у недјељни дан“. Зато овај празник славимо у недјељу, када је Свети Дух сишао на свакога од њих у виду огњених језика. И вид огњених језика који се појавио, том приликом, потврђује да је наша вјера свијетла, да је наша вјера огњена, да очишћује наше биће као што огањ очишћује злато“.

- Када се злато у огњу претапа, то се чини по неколико пута. Што се више претапа оно је оно постаје све чистије. Исто тако, што се наше биће више купа у Божијој свјетлости, у Божијој истини и правди, оно се претвара у онај огањ који очишћује наше биће, огањ Духа Светога, животворног. А Господ је претходно учинио све, дошавши у овај свијет. Као што говори преподобни Јустин Ћелијски: „Све је почело у Витлејему, оним дјететом које бјежи испред Ирода у Египат, али тако је Господ устројио наше спасење“. Устројио га је кроз то дијете, кроз Христа Богомладенца, који је примио људску природу и извршио дјело спасења у људској природи. На крају је на Цркву излио своје обећање, Духа Светог – Духа истине, који нас уводи у своју истину, гдје је говорио Светим Апостолима прије свога страдања: „Када Ја одем ка своме Оцу, послаћу вам другог Утјешитеља, Духа истине, који ће вас увести у сву истину и открити вам смисао онога што је Он чинио“. И заиста, овај дан, силазак Духа Светог на Апостоле, празнујемо као рођендан Цркве. И овај дан нам дарује савршену вјеру у Оца и Сина и Светога Духа. Оца, Творца неба и земље који је послао Свога Јединороднога Сина у овај свијет да се оваплоти од Пресвете Дјеве Богородице силом Духа Светог и да Он устроји спасење рода људскога, у људској природи, и Духа Светога који од Оца исходи и који се кроз Сина ниспошље у овај свијет“, бесједио је Владика и додао да је све оно што чинимо у Цркви засновано на стварним догађајима, којима свједочимо истину која се догодила, а не на неким бајкама. Та истина, истиче Епископ Јоаникије исто је што и Божија љубав, која се пројавила у овоме свијету кроз Цркву Божију.

Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије бесједио је и о улози Прошћења кроз историју, пошто се то мјесто, углавном, називало комунистичким.
- Ако је нешто и било од тога, то је пролазно. Јер, није случајно што је Прошћење знаменито још из доба Немањића, када је записано и помиње се као властелинство и метох манастира Светих Апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу. А ево, ово мјесто се духовно обнови, и то из старих порушених и до скора заборављених темеља. А ова светиња која васкрсе из старих темеља сабра нас овдје све, продухови, просвијетли и приведе правој и истинитој вјери. Приведе нас и овоме празнику који је врх и завршни празник. Јер, Дух Свети нас својим лелујањем и својим благоухањем просвјетљује, оплемењује и уводи у истину праве Божије вјере“, бесједио је Владика Јоаникије.

Црква у Прошћењу, обновљена 2003. године је на темељима светиње из 13 . вијека, у народу познатије као Тројана. У црквено-народном сабору учествовао је црквени хор са диригентом проф. Надом Раховић, гуслари и пјесници. У име организатора тројичинданских свечаности у Мојковцу преосвећеном Владици и гостима захвалио је Светислав Смоловић, предсједник Црквеног одбора.

Освештање звона и звоника у Мајсторовини

Након Свете Архијерејске Литургије, коју је на празник Свете Тројице, служио у мојковачком селу Прошћењу, Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије посјетио је, на овај велики празник Цркве Божије и манастир Свете Тројице у Мајсторовини код Бијелог Поља, гдје су освештани звоник и ново звоно.

У манастиру Свете Тројице у Мајсторовини код Бијелог Поља, Свету Литургију и велико вечерње служио је игуман манастира архимандрит Јоаникије Зиндовић. Домаћин овогодишње трпезе љубави у Мајсторовини био је Дејан Мрдак. У поподневним часовима славље вјерника увеличао је долазак Преосвећеног владике Јоаникија који је са свештенством освештао звоник и ново звоно, прилог братства Јеремић из Бијелог Поља. Обраћајући се сабранима Владика је подсјетио да се умјесто одумирања наша света вјера све више обнавља.

– Догодило се да се вратила вјера у срце народа Божијега, који овдје живи и који обнови ову светињу са игуманом, оцем Јоаникијем. Није довољно да човјек прими само знамење вјере, да се крсти, већ мора и да живи по вјери. Такав човјек не зна ни како и када се пости, када су Свеци и празници у години, али, без обзира на све то, ако долазе искрено и са вјером Цркви, њих ће Господ научити својом благодаћу, својом истином ће их просвијетлити и својом свјетлошћу обасјати, па ће схватити дубоке тајне наше свете вјере. Али, много труда треба да уложимо да бисмо се научили вјери православној. Када научимо да искрено и правилно вјерујемо у Пресвету и Животворну Тројицу, онда ћемо научити и шта је смисао живота и које су праве вриједности у овоме животу, око чега највише треба да се трудимо – да не запостављамо своје душе, оно што је Божанско у човјеку да не потискујемо и не погазимо, него да се око тога трудимо. И ове невоље које Господ попушта на нас, опомињу нас да не заборавимо оно што је најважније – да се бринемо о својој души и вјери и да јој се вратимо, па ће онда Бог дати да нам крене све на боље“, бесједио је Владика Јоаникије. Он је истакао да се не смију заборавити бројни приложници, чијом помоћи је обновљена светиња у Мајсторовини. Посебно је захвалио братству Јеремић, који су поклонили звоник и звоно овој светињи, иначе, задужбини цара Душана. Трагови срушених темеља свједоче да је, и прије Немањића, овдје била саграђена светиња.

Ј.Ћ.