Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је 19. јуна, на недјељу Свих Светих (Петровске покладе) Свету Архијерејску Литургију у новоподигнутој цркви Светог Василија Острошког у селу Дубљевићи у Пиви и том приликом освештао овај храм

Преосвећеном владици Јоаникију саслуживало је више свештенослужитеља архијерејског намјесништва никшићког: протосинђел Никифор Миловић,јеромонаси Јефтимије Шкулетић и Лазар Стојковић, јереји Данило Зиројевић, Жељко Ројевић, Миодраг Тодоровић, ђакон Остоја Кнежевић. Током Светог богослужења Његово Преосвештенство је обавио чин освећења новоизграђеног храма Светог Василија Острошког Чудотворца, који су подигла братства Полексићи и Дубљевићи и бројни приложници и дародавци из Црне Горе, Србије и иностранства. Молитвено славље сабрало је у овом живописном селу вјерни народ Пиве и других крајева Црне Горе, Републике Српске и Србије, као и значајне госте, међу којима су били амбасадори Украјине и Србије у Црној Гори г-ђа Оксана Сљусаренко и г. Зоран Лутовац, представници амбасаде Русије у Црној Гори, те савјетник предсједника Републике Србије г. Млађан Ђорђевић. Пригодном бесједом обратио се Епископ Јоаникије.

“Данас славимо све Свете, а данас овдје, у Дубљевићима, нарочито се сјећамо Светог Василија Острошког. Ми се подједнако молимо Свецима из нашег српског рода и Свецима из других народа, прослављамо их све заједно, јер међу свецима се не праве разлике по народностима, него су они састављени из разних народа око Христа Господа у Његовом вјечном Царству и у вјечној служби Божијој, пред престолом Небеским гдје се моле за цио свијет. Молитве Светих дале су да имамо у Пиви данас овако лијеп и свијетао дан, свети дан и овај дивни тренутак када смо завршили освећење новоподигнуте цркве Светог Василија, прву Свету Архијерејску Литургију одслужили и крштење нових хришћана обавили“, казао је Његово Преосвештенство.

Он је захвалио свима, који су помогли изградњу ове светиње, а нарочито Црквеном одбору на труду и пожртвовању, са којима је храм подигнут и освештан за свега годину дана.

“Овај храм почеше да граде заједно браћа Дубљевићи и Полексићи са многим добротворима и приложницима. Само Бог зна колико је људи учествовало у градњи ове светиње. Нека их Бог све награди. Ова градња, као и свака градња у име Божије, показује саборност ове светиње и сваке друге светиње. Та саборност, тај сабор Божији, који је данас овдје установљен, продужаваће се кроз сва времена и ова светиња окупљаће, не само мјештане који овдје живе, него и оне који су родом одавде а живе негдје друго и разишли су се по свијету. Она ће овдје бити њихово духовно огњиште, које ће гријати и ово село и све оне који су родом одавде, а живе ма гдје друго у свијету“.

“Од данас, ево хвала Богу, имамо најбоље мјесто да се окупљамо овдје, у новоподигнутој светињи, цркви Светог Василија Острошког, која је заблистала у Божијој свјетлости и у Божијој правди и истини. Ово је живо огњиште вјере, врело вјере на које сви треба да долазите да се напијете воде живе, да се надахнете Духом Божијим, да се вјери светој научите и у њој да се усавршавате, јер ова светиња је подигнута да нас све обједињава, да нас обједини Дух Свети животворни, Који прожима наша срца и мисли, оплемењује наша осјећања, збратимљује нас и обједињује у љубави, истини, правди“, бесједио је Владика Јоаникије.

У име братстава Полексић и Дубљевић добродошлицу је пожелио Драган Дубљевић, предсједник Одбора за изградњу храма.

“У селу Полексића и бројнијих Дубљевића, уз које, гледајући источно, десно плеће је моћна колијевка свесрпских Патријараха: Макарија, Антонија, Герасима, Саватија и рода им хаџи Арсенија. А темељ старе планине је темељ манастира Светог Николе. На висоравни између земље и неба, свега смо мучно стекли, осим, најпотребитије милости свеблаго господње или је не знасмо сакупити као воду, воду небеску којом лани спрасмо са очију овоземљаску прашину.“

“И ево, до данас кроз вријеме, измолисмо извор над изворима, милости Божије у кући Његовој, коју у име и славу Светог Василија Острошког и нашег, оградисмо на овом, од данас, светом мјесту на сред села извор милости Божије. У свој љепоти храм је Господњи гдје ће се лакшати бремена туге и невоље, а снажити вјера у живот вјечни, служити Божија литургија, одзвањати јектенија, причешћивати, крштавати, вјенчавати и опјевавати. Да се можемо огласити звоном Острошког свеца“, поручио је Драган Дубљевић.

Славље поводом освећења цркве Светог Василија Острошког, прве богомоље у Пиви, која је посвећена Острошком и Тврдошком чудотворцу, својом бесједом увеличао је пјесник Рајко Петров Ного.

“Када сам први пут био у Мркоњићима, родном мјесту нашег Свеца и угледао ћирилским црквеним словима исписано: родна кућа црква Светог Василија Острошког и Тврдошког, јер је ту, на кућишту, дигнут храм и ушли у тај храм који нико није чувао, само је писало да се затвори за собом због стоке које ту има. И тај народ около, који је ту долазио, питоми народ у тим крајевима у којима се чуда догађају, као у оним библијским, Христовим предјелима, помишљао сам тада, као и лањске године када сте ме овјенчали “Извиискром Његошевом“, да је радијација нашег Свеца тако моћна да је он окупио свих оних 40 хиљада људи, који су били присутни на Литији у Никшићу. Али, постојало је још нешто. Шест владика је било и пуно пристојног, високог и лијепог свијета, какви су Херцеговци.“

“А, ево, данас сам стигао овдје да пред овим храмом говорим и бесједим гледајући ово небо, што је Владика казао, овдје гдје смо, заиста, ближе Богу, на овим надморским висинама. Ту има неке магије и неког чуда. И помишљам да је Јован Дучић имао право кад је казао оно „таман када помисле наши душмани да смо се утопили, ми изронимо на њима непознатом мјесту. Ми смо данас, истински, изронили на њима непознатом мјесту. И има нас више него што су мислили и у попису, на крају“, рекао је Рајко Петров Ного.

Темељи храма Светог Василија Острошког су, да подсјетимо, освештани 6. јуна прошле године. Земљу за изградњу светиње Цркви је приложио мјештанин Милун Дубљевић са синовима, са жељом да први храм у пивском крају, посвећен нашем духовном Оцу и заштитнику Светом Василију Острошком, покрене обнову цјелокупног живота у Пиви.

Иконостас је урадио Мајан Дубљевић, иконе су дјело иконописачког атељеа Мата Минића, цјеливајућу икону Светог Василија Острошког приложила је породица Живадиновић из Београда, док је звоно Саборном храму у Дубљевићима поклонио Лајко Карољ из Новог Сада.

Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије је архијерејском граматом одликовао 15-ак појединаца најзаслужнијих за изградњу Саборног храма у Дубљевићима. Свечаност је употпунило саборно крштење мјештана овог села, а Црква Божија добила је око 20 нових чланова. Црквени одбор је припремио богат културно-умјетнички програм у којем су, поред бројних бесједничара, пјесника и народних гуслара, наступили и проф. др Јован Делић и Тодор Живаљевић-Велички.