Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у уторак 3. априла, на празник Преподобног Јакова Исповједника, са више свештеника и свештеномонаха Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске, опијело новопрестављеној слушкињи Божијој Даринки Тодоровић из Никшића.

У бесједи над одром слушкиње Божије Даринке Тодоровић, мајке свештеника Миодрага Тодоровића, старјешине никшићког Саборног храма, која је сахрањена на гробљу у насељу Рубежа код Никшића, Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије је подсјетио на ријечи Божије којих сваки човјек треба да се придржава да би у овом животу ишао путем Божији и да би увијек знао да ће једног дана напустити овај свијет кад за то дође вријеме. Свакоме се припрема мјесто покоја и новога живота, а то је наш народ, казао је Преосвећени Владика, имао на уму и сјећао се “умрлог часа“ потврђујући њиме и своју заклетву.

“Важно је да знамо да је овај живот привремен и да се тако и понашамо, колико год човјек поживио овдје на земљи. Када се окрене иза себе сваки човјек види своја дјела, понеки виде љепоту проведеног живота, јер живот има љепоту и задовољства, а понеки, на жалост, виде празнину, јер смисао није у томе да се наброји што више година, него да се дани нашег живота испуне смислом, добротом, честитошћу и да се везујемо за вјечност и мјесто покоја које нам је Бог уготовио. Ако имамо осјећај да излазимо на суд Божији и да стајемо пред праведног Судију, гдје нема подмићивања и лажи, онда треба добро да пазимо како живимо у овом животу“, нагласио је Његово Преосвештенство.

А мудра Даринка Тодоровић, код које је, према ријечима Владике Јоаникија, савјест била тако дубока, пазила је не само на своја дјела, него и на сваку ријеч и на сваки свој поступак. Дочекала је лијепе године и наситила се живота у коме је имала радост да буде честита супруга и мајка.

“Носила је одговорност за породицу и за душе своје дјеце. Својим ријечима, а још више својим примјером их је учила, од кад су дошли на овај свијет, оној вјери живој, вјери која рађа честитост, која рађа поштење, трудољубивост и гостопримство и зато, хвала Богу, њен живот има плода, јер је све своје дарове, које је сабирала у души, уложила у своју дјецу, а то је велики залог који, опет, њих обавезује.“

“Као вјерна супруга честитог и ведрог Павла Тодоровића, Даринка се потрудила да му у свему буде вјерна, а када је њега Господ узео у своје наручје она је могла бити својој дјеци замјена, онако као што наше мајке удовице често буду, нарочито, кад рано остану без супружника, и отац и мајка својој дјеци. И, ево, навршише се дани њеног живота, књига се исписала и затворила на овом свијету, али се отвара у њеном новом животу, јер се она потрудила да испуни смислом свој земаљски живот и припремила се лијепо за Небески. Господ ће је, као вјерну слушкињу, примити у своје Небеске дворе, јер је Даринка свој земаљски дом испуњавала честитошћу, врлином, мирисом тамјана и освјетљавала га сјајем славске свијеће, молила се Богу и Светим аранђелима, као што се једино мајке знају молити Богу тајно, али и са топлином која допире до Бога.“

“Нека Господ упокоји ову честиту мајку и старицу, која нам свима може служити за примјер, нарочито у овом нашем времену када су породица и супружанство у кризи и када се домови распадају и опустошују. Она може бити лијеп примјер и јесте, по милости и по благодати Божијој. Слава Богу Који јој је дао снаге да понесе свој крст и да потврди вјерност Крсту Часном у све дане свог живота и да са честитошћу, правдом, вјером и чистом савјешћу изађе пред лице Божије. У жалости због растанка са Даринком Тодоровић има и свечаности. Као кад некога испраћамо на добри и срећни пут, жао нам је што се растајемо, али се и радујемо, надајући се пуном успјеху. Такав је и овај пут. Имамо се због чега надати, јер онај ко добро ради може се увијек добру и надати, а надамо се и то да ће њој Господ дати слободу да се и даље моли за своју породицу и све оне који је се сјећају. Нека јој буде вјечни спомен у царству небеском“, рекао је на крају надгробне бесједе Његово Преосвештенство Епископ Г. Јоаникије.