Молебан Пресветој Богородици, у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу, у уторак 31. децембра 2019, служило је више свештенослужитеља никшићког намјесништва. Вјерни народ је, као и претходних вечери, испунио никшићку Саборну цркву, а како је за вечерас била најављена и литија, велики број њих је био принуђен да остане испред Храма да би, потом, сви заједно, уз духовне пјесме, молитве и са иконама у рукама, пошли у молитвени ход кроз Никшић.

Према процјенама, молитвено сабрање у одбрану свете вјере православне и светиња, окупио је преко десет хиљада грађана Никшића.
На Тргу „Слободе“, ријечима надахнуте пастирске бесједе, обратио се свештеник Миодраг Тодоровић. Он је казао да је овај вечерашњи свештени ход кренуо из Божјег храма и завршиће се у њему, те поручио да сваки пут који не води у храм одлази у ћорсокак.

„Сваки пут који излази из храма јесте пут добра, пут вјере, пут наде и пут љубави, никако пут рушилачки, никако пут лажи и обмане. Ми смо, управо, изашли из светог храма да би овим свештеним ходом загрлили читав Никшић, читаву Црну Гору, све житеље њене и да би их призвали и позвали, како рече наш Свети Патријарх Павле, да будемо и останемо људи, народ Божји“, казао је о. Миодраг.

На то нас, поручио је о. Миодраг, обавезује и Свети Василије Острошки, слава му и милост.

„Из његовог смо храма кренули, његовим градом идемо, његови престоним градом. Он је овдје био Епископ захумско-херцеговачки. Он нас гледа и благосиља и тражи од нас да будемо народ Божји и људи Божји. Да проносимо љубав Божју, да проносимо жртву за ближње и да нас он и сви Свети благосиљају. Било би неправедно у овом граду његовом не поменути нашу браћу муслиманске вјероисповјести, јер, кад долазе код Светог Василија, код његових Светих моштију, он их благосиља, он прима све људе добре воље и све хоће да исправи“, рекао је свештеник Миодраг Тодоровић.

Казао је да је прилика да се, данас, на овом мјесту, помену имена Џенана Колића и Албина Ђенана, који су, како је истакао, знали шта је светиња, те нијесу дигли глас и руку против светиње.

„То су они наследници племенитог и чојственог Иса Махмутовића, чији будак се није хтио дигнути да руши цркву на Ловћену. Бог нека их сву тројицу благослови и укријепи. И кад неко буде писао и настављао примјере Чојства и јунаштва, они ће, сигурно наћи мјеста у том зборнику“.

„Ми смо овдје изашли да кажемо: Не дирајте у светињу! Не дирајте у ћивот Острошки! Не дирајте у ћивот Светог Петра Цетињског и Стефана Пиперског и Жупског! Немојте се гријешити. То није проста имовина, то су светиње. Ту пребива Христос, ту пребива Свети Дух Који нас све држи и опомиње. И ако ћемо да будемо људи, морамо да имамо светињу. Немојмо пљунути на оно што је најсветије!“, поручио је о. Миодраг.  

Додао је да је на челу ове свештене литије Часни Крст на коме би сви требали да разапнемо своје мрзовоље, страсти, мржњу и омразу према другоме.

„Да у ове предбожићне дане загрлимо један другог братском љубављу, Христовом љубављу. Гледају нас наши свети, наш Свети Сава, који нам је благословио да имамо крсно име, које благосиља домове наше, родбину нашу, госте наше, Свети Василије Острошки, заштитник овог града и сви свети који нас благосиљају и освећују овај град, цијелу Црну Гору и читаву васељену“.

„Зато поручујемо свима: Нијесмо рушитељи, поштујемо устројство државе, поштујемо закон државе, поштујемо нашу браћу која су у плавим униформама, сваког човјека, свако живо биће, зато и бранимо светиње да би све то имало достојанство. Шта је човјек без светости? Шта је човјек без слободе? Тварца једна што је земља вара. Зато, немојмо се варати. Овдје смо сви једна колона. Нема нас више, ни мање, овдје немају двије стране. Црква има само једну страну, а то је страна Часног Крста и страна Васкрса“, закључио је протојереј Миодраг Тодоровић.