У Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу, у недјељу, 14. децембра 2014, предавање под називом "Савремена искушења и пост“ одржао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу.

"Ако човјек хоће да се држи Бога и живи по заповијестима Божјим, увијек има искушења без обзира у ком времену живио. Нема савремених проблема, односно сви људски проблеми су савремени, само се мијењају епохе. Ми у Црној Гори, старој Херцеговини хиљаду година смо живјели у једном истом моралном свјетоназору, није било хуманизма, ренесансе, Маркиза де Сада, Француске револуције, дакле, од Светог Саве до Његоша наш морал је био увијек исти“, рекао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић током духовног разговора, које је, на радост бројне публике, организовала Црквена општина Никшић .

Своје предавање, које је поткријепио читањем одломака из Светог писма и Горског вијенца, провјерених и доказаних ослонаца за сваког вјерујућег човјека, о. Гојко је почео цитирајући посланицу Светог апостола Павла Римљанима у којој се апостол Павле, прије двије хиљаде година, обраћа онима који не вјерују у Бога и не иду у цркву, онима који су славу бесмртног Бога замијенили подобијем смртног човјека, који су истину Божју замијенили лажју и више поштују и служе творевини него Творцу.

"Ријечи апостола Павла односиле су се на антички свијет, јелинску грчку културу. Иако је то била напредна култура, њима су богови били као људи, мушкарци и жене који се вјенчавају, разводе, чине прељубу, свађају. Слично је и код старих Египћана, којима су божанства била вук, пеликан, крокодил, нилски коњ. Из таквог духовног односа произлазе сва она стања која апостол Павле наводи у поменутој посланици. Сва та искушења од прије 2000 година потпуно су пресликана као ова наша данашња, јер је пресликан разлог тих искушења, а то је одбацивање Бога, гордост, самољубље и губљење мјере када је у питању однос према Богу, према природи и људима око нас“, казао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић.

Он је истакао да савремени човјек сам себе поставља за мјеру свих ствари. Такав човјек гази све пред собом, узима од других, налазећи себи увијек оправдање за то што ради.

"Ја сам сам себи мјера. Колико могу да поједем толико ћу да узмем па и више, јер ћу да оставим залихе за сјутра. Колико може да ми стане у касу толико ћу пара да напуним; ако је мало узећу од других, чак ћу и да нађем неко оправдање зашто то радим. Немам мјере јер Бога нема, Бога сам приказао као мој лик у огледалу, ја сам сам себи Бог. Из таквог разврата и неумјерености један мушкарац, који нпр. нема мјере са женама, он, можда, неће доћи у прилику да тражи мушкарца за партнера, али је велика вјероватноћа да хоће дјеца, која се буду рађала из таквих односа. Значи, млади људи који нијесу сигурни у свој сексуални идентитет родили су се из бракова у којима родитељи нијесу имали никакве мјере“, појаснио је о. Гојко.

Ми, већ, хиљаду година живимо у истом моралном свјетоназору, без хомосексуалаца и сексуалних револуција, напоменуо је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, додајући да о томе јасан став износи и Свети ловћенски Тајновидац Владика Раде кроз сан Мандушића Вука, чије заљубљивање у туђу жену карактерише "аветањем“ и "блејањем“.

Говорећи о посту он је казао да то није само средство којим се бранимо од зла, него је пост наше враћање на темеље, на истину људског бића.

"А истина је да смо створени по Божјем образу, истина је и то да смо слободни. Пост није медитација, изолација, неко наше усавршавање или духовни тренинг, мада личи на све то. Пост је наше кретање у сусрет Богу, кретање из различитих околности у којима се налазимо, отуда су и различити типици, а циљ је исти. Најважнија је намјера, жеља и вјера, а не неки формални образац“.

"Има разних техника поста, али суштина није у томе како ћу да постим, него да желим да, трагајући за Богом, нађем рјешење за сваку ситуацију. Онај у затвору има прилику да пости и да се Богу приближи као и онај у Хиландару, гдје су сваки дан бденија и молитве. У прилици су да се Богу примакну и онај у саобраћају, онај у пекари и онај што игра фудбал и онај у Влади, чак и ови из опозиције“, поручио је о. Гојко.

Незнабошци о којима говори Свети апостол Павле исто су што и она свјетина коју је војвода Драшко видио у Млецима, "од богатства бјеху полуђели, ђетињаху исто као бебе“ .

"Војвода Драшко, који је отишао у другу средину чудом се чуди, јер долази из скромне Црне Горе, гдје је питање може ли се претећи дан од сиромаштва и глади. Кад из такве скромне економске ситуације, гдје се има помало и узима само колико је довољно, гдје је причати о томе да си се, као зрео човјек, заљубио у туђу жену „аветање“ и „блејање“, упаднеш у цивилизацијски развијену млетачку државу онда долази до судара свјетова. Значи, добро нам је док можемо да постимо и Богу се молимо да не бисмо полуђели“, закључио је протојереј-ставрофор Гојко Перовић.