На празник Матeрице, 28. децембра, у цркви Светих Апостола Петра и Павла свету Литургију је служио протојереј Дарко Пејић.

У пригодном слову отац Дарко је подсјетио на еванђелску причу о гозби. Прије тога он је указао на причу према којој су жандарми ухватили једног човјека, огрезлог у гријеху, који је убио супружнике, похарао им кућу, опљачкао и запалио.

"И свежу га за стуб да га стријељају. И сви говоре: "Уааа..“ и "нека„ и "тако му треба“, али, каже прича, трчи жена једна и плаче и посрће и моли и говори немојте га убити, молим вас. Не знате ви како је он био добар, .. како је био добро дијете и добар у младости својој, поштедите га, искварио се,...може се поправити. Претпостављате, браћо и сестре, о коме је ријеч…То је била мајка тога разбојника. Ријеч мајка је најближа Богу. То је једна од најузвишенијих и најсветијих служби. Али то није свакако мајчинство, не мајчинство које каже „само да је моме дјетету добро и лијепо а нема везе какво је оно, него мајчинство жртвено, мајчинство пуно љубави. Мајчинство које не штеди ни не жали свога дјетета. Помињао сам примјер мајке Свете Софије, која је три кћерке своје извела пред мучитеље. Није хтјела као мајка, да каже: "Ма дај да ја њима поштедим живот, па нема везе нек промијене вјеру, нека се одрекну Христа“, него их храбрила да истрају и молила се Господу да им да снаге да се не одрекну вјере. Све три су убијене и мајка њихова на крају са њима, и тако су сачувале печат Христов у срцу своме. Печат вјере живе.

Постоји и примјер мајке ђаконаАвакума, која га је родила. Али када су Турци хтјели да га убију због вјере, она га је наговарала да се потурчи, па да се послије врати у своју вјеру, кад зло вријеме прође.

А он, младић од 18-19 година одговара мајци:

"Мајко моја! На млеко ти хвала!
Ал, не хвала, на науци такој!„

"Морамо се, браћо и сестре, сви ми мајчинству учити из Јеванђеља, из цркве. Није свако мајчинство свето. Није добра мајка која гледа само своје дијете и ничије друго. Није добра мајка која каже да је њено дијете увијек поштено и добро и праведно а сви остали не ваљају. То није добра мајка. Мајчинство је благослов и терет. Као и све у животу. Међутим, како Христос каже, то је благи јарам, и благо бреме и благи терет који узводи у Царство небеско”, бесједио је отац Дарко.

Он се посебно осврнуо на то да је данас мало мајки које нису урадиле бар један абортус, док су друге и много више, и указао на лошу навику да младе дјевојке и младићи живе годинама невјенчани пред Богом и пред људима, мислећи о свему више него о мајчинству и о очинству. Додао је тада личимо на оне слуге, из данашњег Јеванђеља, које је Господар позвао на гозбу.

"„Господар је наравно Господ, Бог наш, трпеза су сва добра, од Бога нам дата. Мајчинство је дар Божији као и очинство, као и брак. Свакога ко крши закон – светињу брака, а свака веза ван брака је кршење заједнице, руши светињу и устаје на Бога и неће моћи да сједне за трпезу Господњу. А браћо и сестре, онај ко не једе од те трпезе неће ући у Царство небеско. Нема другога пута. Једини пут који води у живот вјечни то је Христов пут, коме нас учи црква наша, а то јој је повјерено од самога Господа. Молим вас да се сви заједно замислимо над оним што радимо и како радимо. Немојмо да тражимо боља времена и боље услове за живот. Него их стварајмо. Сви траже идеалног човјека, нико се не труди да постане идеалан човјек. А треба, Хришћанину је дато, као сваком човјеку да се труди, да се бори“, бесједио је о. Дарко.