У недјељу, 21. децембра, на празник Дјетињци, свету Литургију у цркви Светих Апостола Петра и Павла, у Бијелом Пољу, служио је протојереј Дарко Пејић.
У пригодном слову послије причешћа, отац Дарко је честитао дјеци празник, а потом сеосврнуо на еванђелску причу о десет губаваца, и подсјетио да је у вријеме када је Исус Христос проповиједао губа била настрашнија болест.
"Колико је била страшна говори и начин на који су се људи односили према њима. Били би избачени из заједнице, из града или села, и живјели по пећинама. Одјећа на њима је морала да буде раздрљена, без капе на глави, са велом прекривеним преко уста. Ко год да је наишао и ако је постојала могућност да им се приближи, морали су да говоре: „Нечист, нечист“. Гнојне ране биле су по цијелом тијелу,... када би узимали воду, пили су је са гнојем, који би захватао и уста, а исто је било и када су јели. Страшно да страшније не може бити. То су били људи без икаквог друштвеног живота, без љубави од стране других људи. Сматрало се да је то неки велики гријех и да је то њихова казна, зато су их сви избјегавали и бјежали од њих.
"Међутим, када човјек изгуби све наде на земљи остаје једна, која не смије никада да се угаси. То је нада на Живога Бога. Тако су и ови губавци чули за Христа. Нису, драга браћо и сестре, познали да је Он Бог, зато му се и обраћају са "Учитељу“ а не "Господе“, него су чули да Он чини чуда. И одједном у безнађу, рађа се нада, искра и јављају се мисли и питања да ли се може десити да и они, одбачени и заборављени од свих, могу угледати радост оздрављења. Не приближавајући се, они су повикали из даљине: “Исусе, Учитељу, помилуј нас!“. Господ није избјегавао да се дотакне губаваца, већ је хтио да покаже да је у ријечи Сила Божија. Јер, каже Јеванђеље, само им рече: "Идите и покажите се свештеницима“. Они су тада знали да су излијечени, и да је једини разлог одласка свештенику – повратак у заједницу, јер, једино су они у то вријеме имали право да прегледају губавце и утврде да више нису губави, и да могу да се врате животу у заједници са људима."
"Каже Јеванђеље, док су ишли ка свештенику, оздравише и видјеше да је спала губа са њих. И тада један од десеторице потрча ка Господу и паде му пред ноге, цјеливајући Га и заблагодари Му што га је исцијелио. А Христос, благо, родитељски пита: "Зар се не очистише десеторица. А гдје су деветорица?“
"Гдје су, дакле, она деветорица,и зар се не нађе нико из рода јеврејског, да се врати и захвали, него се захвалио само Самарјанин, који је изабраном народу био туђин по вјери и по крви. Али, није Господ осветољубив, није се болест вратила на њих зато што су били неблагодарни. Зашто онда Христос пита и зашто одговара? Па зато, драга браћо и сестре, што нас све опомиње. Сви смо ми нека врста губаваца. Није губа само видљива болест. Има много болести које се виде,али су често много страшније и болније. Господ их опомиње и пита зато што, ако се не научи да буде благодаран, човјек никада неће постати милостив. А ако није благодаран и милостив, никада неће видјети Царство Небеско. Зашто родитељи од своје дјеце траже благодарност, да ли им је то потребно? Па родитељи су самим тим што су их родили, родитељи. И неће их дјеца учинити славнијим и бољим својом благодарношћу, него родитељи своју дјецу уче благодарности због њих самих, да би се кроз њу научили да буду милостиви и послушни старијима. Да би тако и они сјутра васпитавали своју дјецу, и да се низ благодарности и милости не прекида. Зато је потребно и официру да буде благодаран војницима својима, директору својим радницима, зато је потребно свугдје и на сваком мјесту бити благодаран. И главна срж данашњег Јеванђеља по Луки, уз то што оно свједочи о чуду Божијем, за које Свети Оци кажу није ништа мање од чуда васкрсења мртвих, јесте што је њихово оздрављење доказ постојања Бога Живога. Замислите десет губавих људи да у трену, од једне ријечи оздравише“, бесједио је о. Дарко. Он је пожелио да дјеца науче поуку из Јеванђеља и да буду благодарни и милостиви, а родитељима да воле своју дјецу, која данас прослављају празник Дјетињце.
