Послије литургије у цркви Светих апостола Петра и Павла улицама Бијелог Поља на празник Цвијети, свенародно је прослављен спомен на улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим.

Обраћајући се вјерном народу послије литургије и причешћа, на којем је био велики број дјеце, протојереј Дарко Пејић рекао је да су и прије и послије многи улазили у Јерусалим али никада није ушао такав господар, господар над смрћу.

“И краљеви и цареви, и владари и моћници разних побуда и разлога, и разне су их жеље водиле. Али никада тако славан, онај који може дати живот вјечни, и онај који распалог од губе може учинити здравим. А само да не заборавимо да је само дан прије свога уласка у Јерусалим, васкрсао Господ умрлога, и то не након пола сата или у тренутку ношења према гробу, него пошто је четири дана био у гробу. Зато се он у цркви назива Свети четвородневни Лазар, јер је тијело његово четири дана лежало у гробу, а ево како је то било. Господ каже ученицима својим да мора да иде до Витаније и “да је Лазар заспао”, а апостоли, знајући да га Јевреји траже да га ухвате и убију кажу: “Господе, немој, ако је заспао, пробудиће се, да не идемо и не ризикујемо”. А он им онда говори сву истину, да је Лазар умро.

Бар три пута је у Јеванђељу записано да је Христос васкрсао умрле, дјевојчицу, сина јединца удовице и сада Лазара. Ако су за прве случајеве, Јевреји пуни мржње могли да кажу да је “само клинички био мртав“, Лазар је четири дана био мртав. Чак и сестре његове Марта и Марија су говориле да не иде, јер се осјећа смрад распадљивог тијела. Подигавши руке своје ка Оцу, небеском Исус узвикну: “Лазаре, устани”, и устаде Лазар. И Господ нареди да скину са њега умотано платно, које се по обичају натапало мирисима. Господ је друго вече био у посјети Симону губавоме. Једнога је смрт убила и учинила да његово тијело засмрди, а другога је губа напала по тијелу. И то вече док су га служили, Марија, сестра Лазарева, је разбила суд скупоцјеног мира и пола просула по губавцу, а други дијелом, из љубави према Господу, помаза ноге Његове, показујући да Га воли свецијелог. А Јуда, један од дванаесторице, питао се зашто се просу миро, ”које се могло продати или подијелити сиромасима”. А један јеванђелиста свједочи да то није рекао зато што му је жао сиромаха, “него што бијаше лопов који је држао касу и узимао из ње”. На другом мјесту Јуду називају ђаволом, јер је ђаво био ушао у њега. А Христос је на његове ријечи рекао: “Немојте дирати Марију, јер она ово учини за мој погреб. Сиромахе имате вазда са собом, а мене чека страдање, крст и смрт на крсту”. Није Христос имао родбину ни богате рођаке да се побрину за тијело његово прије сахране. Марија је тако учинила велику љубав и оставила велики траг у Јеванђељу, за сва времена, док је свијета и вијека да се памти. То је браћо и сестре љубав.Такву љубав треба да има сваки Хришћанин за Христа. А Хришћанин је онај који вјерује у васкрсење мртвих, који вјерује у васкрслога Христа. Једини народ на свијету који носи вјеру у бесмртност, у васкрсење и живот вјечни је хришћански“, бесједио је отац Дарко.

Он је подсјетио да је овај дан посебно радостан за дјецу. “У дану када су се сви уплашили и заћутали дјеца су проговорила и поздравила Онога који долази у име Господње. Јеврејима је сметало што и дјеца говоре па су тражили од Христа и од апостола да ућуткају дјецу. А онда је Христос рекао: “Ако дјеца заћуте, и камење ће проговорити”. Не може овај дан и тренутак проћи без славе јер долазе дани страдања кад ће и апостоли и сви оставити Христа самог, какав је и био, већи дио живота на земљи. Јер је познао свако срце на земљи, а Њега не познаше. Јер да смо га познали, не бисмо га распели. Ово су дани када треба да се постом, молитвом, исповијешћу, препорођени, припремимо, да заједно у радости дочекамо Христово Васкрсење.

Око 11 сати улицама Бијелог Поља ишла је литија, коју су предводила дјеца, украшена вјенчићима око главе, са иконама у рукама. Послије литије великом броју окупљених вјерника испред цркве Светих апостола Петра и Павла обратио се протојереј-ставрофор Мираш Богавац и пренио благослов епископа будимљанско- никшићког Јоаникија, који је био спријечен и није могао доћи.

“Као и данас у Бијелом Пољу, Христа су у Јерусалиму на данашњи дан срела дјеца ријечима “Осана сину Давидову. Благословен који иде у име Господње!“, бацајући пред ноге магарцу на којем је ишао, палмове гранчице, док су монаси простирали горње дјелове одјеће. Многи су похрлили испред њега јер су чули за чудо како је Исус, послије четири дана од смрти, васкрсао Лазара“ , казао је отац Мираш.
Силазећи са Маслинске горе Господ је био жалостан, као истинити Бог и истинити човјек знао је судбину града Јерусалима, и народа јудејског, који га нису прихватили онако како је требало. Првозванога Адама браћо, сатана претвара у змију, и чини да буде истјеран из раја. А господ Исус Христос, дошао је као нови Адам, и свакога од нас који прихвати његову науку уводи у нови небески Јерусалим“.

Некада је сатана кроз змију, а у Христово вријеме кроз вођење јудејског народа учинио да, ономе којему су дјеца пјевала Осана, благословен који иде у име Господње, за само неколико дана викали “Распни, га распни!“. Али смрт није била у стању да обавије тијело онога који је створио тијело и услиједило је његово свето васкрсење, и знак да ће сваки од нас који буде прави вјерник васкрснути и да смрт тјелесна, значи само врата кроз која се из овога пролазног живота улази у живот вјечни. Лијепо је данас браћо видјети оволико народа окупљеног у славу Божију, мало нам је необично што је, владика наш Јоаникије, који нас је научио да сваке године буде са нама, спријечен и шаље благослове. Његов брат се јуче упокојио и данас је његова сахрана, а послије тога је одржан кратки молебан за упокојеног у Христу брата Млађена.