Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у недјељу 10. јула, на празник Преподобног Сампсона Странопримца Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови

У Литургији, која је у четврту недјељу по Педесетници служена у Ђурђевим Ступовима, Преосвећеном владици је саслуживало неколико свештеника, свештеномонаха и ђакона Манастира и архијерејског намјесништва беранског: протојереј Драган Ристић, јереји Ненад Бубања и Мирослав Михаиловић, јеромонах Јеротеј Калуђеровић, јерођакони Антоније Корунић и Агапит Драгојевић и гост јерођакон Силуан из светогорског манастира Григоријата.

Сабраним вјерницима бесједом о праведности коју је проповиједао Свети Апостол Павле, а која је резултат живота у Христу, обратио се Епископ Јоаникије. Он је казао да је Апостол Павле као учени Јеврејин, васпитан и одгајен на Тори, на Мојсијевом закону и ревнитељ вјере Мојсијеве, када се обратио и повјеровао у Христа, у својим проповиједима говорио о једној савршенијој правди од оне законске.

“Незнабошцима у Риму, који су касније постали Хришћани, говорио је овако о праведности: „Дајте удове своје на служење правди Божијој“. Ту се, прије свега, мисли на тјелесну праведност, на чување тијела као храма Духа Светог, на чување светиње живота, а та праведност даје освећење. Апостол Павле је другачије поставио вриједности – прво вјера, па онда живот по вјери, сагласно са вјером, откривењем и са учењем јеванђељским, и онда је такав живот, живот у правди, истини, светињи и светости“.

“Тако је говорио Свети Апостол о праведност која је од вјере, али и то је било мало за њега. Он је, заправо, говорио о оној праведности која је резултат живота у Христу. Свака друга праведност, која не води правом и пуном животу у вјери и која не води ка Христу, за њега је представљала само једно људско умовање. Зато је он касније имао велике проблеме са Јеврејима, куда је год проповиједао. Баш зато што је био васпитан на закону Мојсијеву, а онда је проповиједао један други, савршенији закон, говорили су да он разара Мојсијев закон, а то није било тачно, него је проповиједао онај закон за који је Мојсијев закон био припрема“, истакао је Преосвећени Владика.

Владика Јоаникије је вјерни народ позвао на живот у сагласју са вјером, у којој је и правда, и истина, прави и пуни живот.

“Прави живот је у Ономе Ко је извор живота, извор свјетлости, извор вјечног живота и управо о томе говори Свети Апостол Павле у данашњем одјељку из Посланице Римљанима, који смо прочитали. Нека мјеста из његових Посланица су тешко разумљива Хришћанима, и тада и данас и ученима и неученима. И та неразумљива мјеста привлаче нашу пажњу и она за нас могу да буду на духовну корист, али их треба читати и учити се. То читање и учење, када се споји са нашим напором да живимо, заиста хришћански, а нарочито, када се трудимо да долазимо на света богослужења, да учествујемо у Светим Тајнама Христовим, да учествујемо у животу Цркве, да примамо Светињу и да се њоме освећујемо и просвећујемо, онда нам је отворен пут да напредујемо и узрастамо духовно у све дане нашег живота. Човјек расте тјелесно до извјесних година, али духовно може да узраста цио живот, заправо, и цијелу вјечност“, рекао је Његово Преосвештенство.

Своју бесједу владика Јоаникије је завршио ријечју о Преподобном Сампсону Странопримцу, чији је спомен Православна Црква молитвено славила у недјељу, 10. јула.

“Тражио је испуњење воље Божије на један конкретан и веома животан начин помажући ближњима, молећи се за њих, помажући им у њиховим страдањима и болестима и на тај начин он је испуњавао закон Господњи, закон Христов, а то је заправо љубав. Њему је Бог дао такву благодат и милост, испуњавајући његове молитве, да је лијечио болеснике једним додиром руке, молитвом или само ријечју“.

“Исто онако као што је Господ чинио чудеса, дао је и слузи своме Сампсону Странопримцу да чини чудеса. То су могућности свакога од нас, драга браћо и сестре, само зависи од тога да ли имамо вјере, да ли живимо по вјери и да ли се довољно трудимо, а Божија милост и богатство Божијих дарова увијек су неисцрпни и непресушни.“