У понедјељак, 23. септембра 2013, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, служио је са свештенством епархије будимљанско-никшићке Свету архијерејску Литургију у манастиру Добриловина и помен новопрестављене игуманије ове свете обитељи, мати Јустине. Владика се у току литургије обратио вјернима ријечима архипастирске бесједе.

"Сабрасмо се у четрдесети дан послије упокојења мати Јустине, драга браћо и сестре, у ову свету обитељ да одслужимо ову свету Божанствену Литургију и да се помолимо за покој душе мати Јустине. Прође четредесет дана од њене блажене кончине, молисмо се Богу за њену душу, туговасмо због њеног прераног одласка из овог живота, али, надамо се да иде у бољи живот и да је нашла још боље и свјетлије мјесто на Небесима од било ког земаљског станишта."

"Она као монахиња, као невјеста Христова, посветила је свој живот, своје биће Господу Богу живоме, служећи Му дан и ноћ и надамо се да је Господ, Који јој је овдје давао снаге да обавља свето служење у вријеме свог земаљског живота, да је Господ изобилно наградио за њену вјерност, за њене трудове и да је настанио у свом животворном и вјечном наручју као своје вјерно чедо."

"Прерано оде мати Јустина, а овај живот, ма колико трајао, он је, свакако, кратак, па макар трајао и стотину година или више. Све је то пролазно, све је то, што би се рекло, од данас до сјутра, јер дани земаљски брзо се ређају, брзо пролазе и код оних који не испуњавају земаљске дане службом Богу и добрим дјелима, пролазе без повратка, а код оних, као што је била мати Јустина, који дане свог земаљског живота испуњавају трудом у славу Божју, трпљењем, молитвама и бригом о својој души и бригом за спасење своје и својих ближњих, ти дани, заправо, одлазе у вјечност и уписују се у књигу вјечног живота и то је подлога за вјечну награду оних који Богу служе. Ако је имало душе вјерне, честите, истрајне, трпељиве, гостопримне, испуњене сваким другим врлинама које су Богу угодне, то је била у ово наше вријеме честита мати Јустина. То је утјеха и овој светој обитељи и њеној насљедници монахињи Макрини и сестри Марјани, које су се са њом овдје трудиле, слушале је, поштовале и настојале, увијек, да чују њене ријечи како ваља и да разумију, јер мати Јустина је знала да поучава, знала да опомене, знала да упути и није штедјела ни себе, а ни ближње када треба служити Господу и када треба бринути о својој души, а увијек, наравно, више жртвујући себе него ближње, а ближње је опомињала само из љубави и само због бриге за спасење. То добро знамо сви."

"Нека Господ дарује њој вјечно насеље у Царству небеском, вјечну утјеху, вјечни мир, вјечни живот и вјечну радост. Пошто мислимо да је прерано отишла, нека јој дарује Господ утјеху и надокнаду за све оно што је још могла овдје да учини, а све ми се чини да је она Богу угодила овдје на земљи и припремивши се добро за одлазак, већ је њој, заправо, било вријеме и она се са тим помирила чим је сазнала од које болести болује, само је гледала да оде честито, мирно и да никога не оптерећује. Таква је то била душа, таква је то била честитост код ње, једна свијетла личност, свијетли лик у нашој Цркви."

"Честита породицо, нека и вама буде утјеха то што је мати Јустина оставила лијеп траг, лијепу успомену и у овом крају гдје је понајвише служила у свом монашком чину и свуда гдје је служила Господу од своје ране младости. Нека Господ утјеши њене родитеље Тихомира и Досту, браћу и сестре, родбину. Сестринству ове свете обитељи нека дарује снаге да носе свој монашки крст и да се угледају стално на своју учитељицу, наставницу и духовну мајку – мати Јустину. Сви ви остали, драга браћо и сестре, који сте се сабрали данас око гроба мати Јустине, сигуран сам, како сте дошли са великом љубављу да се помолимо заједно Богу за њену душу, сигуран сам, дакле, да ће те имати благослов и од ове данашње службе и од овог помена и да ће све нас заједно мати Јустина поменути пред престолом Божјим. Нека јој Господ дарује живот вјечни, свима вама, драга браћо и сестре, снаге духовне и вјере и силе духовне да носите крст свој у овом животу, да мислите на своје спасење и на своју душу и на спасење својих ближњих, јер је то сигурни пут спасења свима нама.