Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог апостола Филипа, у недјељу 27. новембра, Божићне покладе, Свету Архијерејску Литургију у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу.

Саслуживало је бројно свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке, а сабраним вјерницима бесједио је Преосвећени владика Јоаникије, пожеливши срећан и благословен почетак Божићног поста. У својој бесједи Епископ Јоаникије је казао да на Светим богослужењима пјевамо славу и хвалу Господу и учествујемо у вршењу Светих тајни, узносећи благодарност Господу Богу живоме. Свето богослужење је, према његовим ријечима, изаткано од двоструких нити – Божанских и најљепших нити, које човјек може изаткати.

“Сјетимо се ријечи: „Благослови душо моја Господа и све што је у мени Свето име Његово“, које пјевамо на Светој Литургији. Кроз ову пјесму назиремо да је све оно што се догађа на Светом богослужењу изаткано од Божанског и људског садржаја, а и како бисмо могли узнијети топлу благодарност Богу ако не осјећамо Његово живо присуство. Једино када осјећамо Његово живо присуство у нашем животу можемо благодарити Богу од свег срца, као што је пјевао пророк Давид. Управо те ријечи Светог цара и пророка Давида уграђене су у Свету службу Божију“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки.

Он је додао да, иако је људски род једног поријекла, постоји велики број различитих религија и служби кроз које вјерници узносе молитве Богу. На различите начине Богу се моле хришћани, Јевреји, муслимани, а неке религије везане су само за једног човјека, па нестају и пропадају са одласком тог човјека из овог свијета.

“Међутим, оно што је Господ донио у овај свијет вјечно је зато што је Он вјечито присутан, Он је глава своје Цркве. И ова наша служба иста је кроз вјекове, на исти начин се молио Свети пророк Давид и ми данас, са том разликом што је он пророковао о доласку Христовом, осјећајући Његово присуство из даљине, а ми смо удостојени да се молимо Богу оваплоћеном и да са Њим имамо заједницу, јер је Он глава Своје Свете Цркве и то је богатство светих богослужења. Мало ћете гдје наћи да неко осим душе помиње и још нешто друго што се налази у човјеку, јер, обично се мисли је све што је у човјеку вриједно, обухваћено ријечју душа. А шта је то друго, та унутрашњост када кажемо благослови душо моја Господа и све што је у мени, Свето име Његово?“

“То богатство човјекове личности открива се кроз религију, кроз вјеру. Заправо, Божија свјетлост, која прониче у нашу душу открива све њено богатство, њене унутрашње слојеве и ко, на прави начин, не познаје вјеру православну, не познаје ни човјека, не познаје ни себе, ни друге. Кога није обасјала Божија свјетлост, како говори Свети пророк Давид, па се свјетлост Божија излива на праведнике да их обасјава, не може да открије то право богатство код човјека. Они који се баве људском душом знају да је она вишеслојна и пребогата, њено богатство и њене дубине не могу се испитати. Оне се вечито испитују, али се никада не могу исцрпити. Душа људска је дубока као што су дубине Божије. О томе говори Свети апостол Павле, Свето Писмо, а оно што је најбитније је да ми на светим богослужењима не узносимо славу и хвалу Богу форме ради и по дужности, него славу Богу узносимо свом својом душом, свим бићем, свим срцем, снагом, мишљу. Цијелим бићем учествујемо у светим богослужењима, чиме исповиједамо да је Господ дошао у овај свијет да спасе и душу и ум и срце и тијело човјеково, зато се оваплотио и сјединио са нама“, истакао је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Преосвећени Владика је нагласио да се кроз свети Божићни пост, који почиње од понедјељка, 28. новембра, православни хришћани припремају за неколико великих празника. Прва недјеља је припрема за празник Ваведења Пресвете Богородице у храм и као што је Пресвета Дјева Богородица уведена у храм да би и сама постала храмом Божијим и примила Господа у своје срце, и ми треба да се припремамо за наступање овог дивног и великог празника, како бисмо отворене душе и што присније, што дубље и интензивније присуствовали свадби Сина Божијег.

“А када идемо у Цркву највећи дар који Богу треба да принесемо је своја душа, своје срце, своје мисли. Зато је важно да постимо, а то је један мали, не тако велики подвиг, али много важан. Важно је и са каквим расположењем постимо, са каквим расположењем идемо у цркву, како се припремамо за света богослужења и да исповиједимо своје гријехе, да се очистимо, просветимо и оперемо духовно“.

“На такав начин ћемо своју душу просветити милошћу Божијом, учинићемо је способном да прими благодат и свјетлост Божију, а са тиме и цјелокупно духовно богатство, којим живе хришћани у овом свијету и за које се боре. Као што је живио и борио се и Свети апостол Филип, у чијој души се, чим је срео Господа, десио озбиљан преокрет и он је одмах јавио свом пријатељу да су срели Онога, о коме су говорили Закон и Пророци. Његов позив “Дођи и види“, драга браћо и сестре, остаје вјечито, за сва времена и за сва покољења“, бесједио је Преосвећени Владика Јоаникије и закључио:

“Дођи и види, то је најважније, али не само да видимо, него и да учествујемо, и тако стално. У томе је тајна нашег напредовања у вјери, духовности, врлинама, побожности, љубави, као што говори Свети апостол Павле, да напредују хришћани из славе у славу. Тако треба да живимо носећи свој крст, смиравајући се, јер што је дубља вјера и општење са Богом, то је веће смирење, трпљење, већа је наша љубав и жртва.

Нека буде срећан и благословен почетак Божићног поста, нека на здравље и на спасење дођу празници – Ваведења Пресвете Богородице, Свети Никола, празници уочи Рођења Христовог и само Рођење, оваплоћење Бога Логоса спаситеља нашег Господа Исуса Христа. Амин.“