Светом Литургијом, која је у недјељу 7. априла 2013. служена у Саборној цркви Светог Василија Острошког, у Никшићу је молитвено прослављен празник Благовијести.
Литургијом је началствовао протосинђел Никифор Миловић, секретар Епархијског Управног одбора Епархије будимљанско-никшићке, а саслуживали су: јереј Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, јереј Миодраг Тодоровић, старјешина никшићког Саборног храма, свештеник Данило Зиројевић и ђакон др Никола Маројевић. Након читања Светог Јеванђеља вјерном народу бесједио је отац Слободан Јокић, који је говорио о празнику Благовијести и Крсту који нам је, како је казао, Господ оставио за утјеху и знак побједе над смрћу.
“Радуј се Благодатна, Господ је с тобом!“, ове ријечи архангела Гаврила, изречене дјевојци Марији, одзвањају данас широм васељене, овај глас се чује у свим цркава Божијим. “Радуј се Благодатна, Господ је с тобом! Родићеш сина, родићеш Господа!“, ове ријечи уплашише дјевојку, уплаши се Марија видјећи архангела да је њој дошао, уплаши се још више од великих и страшних ријечи да ће родити сина, а да ће остати дјевојка. Богородица Марија се, у том тренутку, пита: “Како Господе, како ће се то збити?“, и тако човјек овдје на земљи живи у великој тајни – зашто је створен, зашто живи, који је смисао његовог живота, куда иде, чему стреми.“
“А данашњи дан, драга браћо и сестре, доноси ту благу вијест, доноси одговоре на сва људска питања, доноси одговоре на људска тражења и лутања, на људске падове, на људске грехове, на све то глас „Радуј се Благодатна“, данас даје одговор - “Родићеш Бога“, први и једини пут до тада и по тада, чује се да ће се Бог родити. Предвјечни Бог силази на земљу, даје Себе за све нас, даје одговоре на сва питања и сва тражења. Родиће дјевојка и остаће дјевојка, Бог ће постати човјек, биће са нама, живјеће са нама, гладан и жедан, бијен и мучен, али ће кроз бијење и мучење, кроз смрт, највећег непријатеља побиједити, васкрснуће у трећи дан и даће нам живот вјечни“, рекао је свештеник Јокић.
Отац Слободан је истакао да на путу ка васкрсењу стоји крст, који је у средишту нашег живота. Крст, коме се данас поклањамо, који нам је Господ дао за утјеху и знак побједе над смрћу, својом хоризонталом свједочи да смо људи пуни слабости, гријехова и падова, да смо људи који падамо и устајемо.
“Крст, браћо и сестре, има и вертикалу, која нам даје одговор на сва наша питања, та вертикала нас води на Небеса, води нас у Царство небеско, даје нам нову димензију живљења и постојања, димензију Васкрсења Христовог, димензију вјечног живота и то је оно због чега Господ долази – да будемо једно са Њим. Каква привилегија и какав благослов је дат човјеку – да буде једно са Богом, не да слиједи Бога него да буде једно са Њим! Једно тијело, једна душа, Бог да буде глава, а ми тијело“.
“То нам даје крст, за који Господ каже да га узмемо и да идемо за њим и кад је тешко и кад нас пљују и кад нас руже ради имена Његовог, јер све то прије Њему чинише, а Он је имао само велику љубав према човјеку, према човјеку који је изгубљен, који се тражи. Он долази да би се човјек пронашао, да би се нашао у Богу, да буде једно са Богом и када се причешћујемо тада врхуни читав наш живот, бивамо једно са Богом и не само са Њим, него бивамо једно једни са другима. Морамо да будемо изнад свих мука и свих падова да би били једно са Господом. Као што су Отац и Син и Дух Свети једно, и ми почињемо да живимо у том животу, у животу великог сабора Господњег. Велики благослов је дат човјеку и зар због малих и ситних ствари, због страхова и ситних гријехова да се лишимо тога, да не будемо тијело Христово у том вјечном сабору, сабору Свете Тројице“, поручио је јереј Слободан Јокић, закључујући бесједу ријечима:
“Ето одговора на сва наша питања, на сва наша тражења. Да Господе, нека буде воља Твоја, Да Господе, ево слуге твога, ево одазивам се на Твој позив. Бићу човјек, трудићу се да будем човјек, да будем хришћанин, трудићу се да носим крст свој, да људи виде да сам Твој и да свједочим Тебе, као што си Ти Господе страдао и васкрсао ради мене. Те ријечи, браћо и сестре, да носимо и да свједочимо овоме свијету. Тај свијет је ружио и Господа, али Он се није одрекао тог свијета, није се одрекао људи него је оставио деведесет и девет, а отишао за оним једним да и њега спасе. Никога да не одбацимо, никога да не заборавимо, као што, ево, данас ми дајемо онолико, колико можемо, да помогнемо другоме. То је љубав, то је жртва“.
Током Свете Литургије благочестиви народ Никшића одазивао се апелу за помоћ у лијечењу дјевојчице Тијане Огњановић и свештеника Владимира Живковића из Србије. За њихове хитне операције потребна су велика новчана средства, а у ову хуманитарну акцију, прикупљањем прилога, недавно се укључила и Црквена општина Никшић.
