Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у четвртак, 4. августа, на празник Свете Марије Магдалине – Благе Марије, славе Епархије будимљанско-никшићке, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови

Поводом славе Епархије будимљанско-никшићке и деветогодишњице устоличења Његовог Преосвештенства Епископа Јоаникија, у манастиру Ђурђеви Ступови служена је Света Архијерејска Литургија у којој је Преосвећеном Владици саслуживало петнаестак свештеника, свештеномонаха и ђакона Епархије и Митрополије црногорско-приморске. Литургијском сабрању присуствовао је велики број вјерног народа, од којих је један број приступио Светом причешћу.
У својој бесједи Његово Преосвештенство је говорио о Светој Марији Магдалини, која је била свједок васкрслог Господа, а испунивши се силом Духа Светог, силом истине и храбрости Божанске, постала је, попут апостола, проповједник Јеванђеља Божијег и зато се прославља као равноапостолна Света Марија Магдалина.

“Данас празнујемо ону која претходно бјеше ђавоимана, али је Господ очисти од сваке нечистоте тијела и духа и изагна из ње свих седам демона. То је Света Марија Магдалина о којој знамо само да је била родом из Магдале, поред Галилејског језера, да је из племена Исахарова и да је, прије него што је срела Христа, патила од најопасније тјескобе душевне, јер су је мучили демони. Њену душу су зацрнили и њено биће били затровали, али ону слику Божију, икону Божију у њој нијесу могли уништити. Када је срела Господа и када је у дубини свог бића осјетила да је у Њему њено исцјељење, спасење, избављење и слобода од оних који муче њену душу, она је, не само повјеровала у Њега, него је ишла за Њим“, казао је Преосвећени владика Јоаникије.

Он је подсјетио на пут којим је Света Марија Магдалина ишла за Господом, за Његовом Пресветом и Пречистом мајком и осталим женама које се не разбјежаше у оном моменту када видјеше Христову смрт на крсту, него остадоше са Пресветом Богородицом, Јованом Богословом и са још неколико Божијих праведника, скинуше Га са крста и сахранише.

“Када дођоше трећи дан да, према источном и старом јеврејском обичају, помажу тијело покојника мирисима, Света Марија Магдалина нађе празан гроб и настаде смућење у њеној души. Помислила је да су Га украли и ко зна гдје понијели, јер, по слабости људској није одмах повјеровала у Његово васкрсење, те јој се Господ јавио најприје као странац: “Жено, кога тражиш, што плачеш“, а она каже: “Узеше Господа мојег, да ниси ти видио куд Га понесоше“, а онда јој се Господ јави отворено, ословивши је по имену Марија. Тек тада Га је препознала и од Његовог живоносног, Божанског, али људског гласа оживјела је њена душа и она је постала проповједник, не само оваплоћења Христовог и смрти Његове, него је, прије свега, постала проповједник васкрсења Христовог, јер је била очевидац и свједок васкрслог Господа, испунила се силом Духа Светог и зато је равноапостолна. Испунила се силом истине и силом храбрости Божанске, коју је давао Дух Свети и проповиједала је Јеванђеље исто као и остали апостоли, само није могла вршити апостолску службу, али је била свједок васкрсења Христовог и свједок истине Божије скоро на исти начин, као и Свети апостоли. Она је вршила другачију службу, али исто тако свету службу и поштује се и прославља као Света, као равноапостолна Света Марија Магдалина.“

Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије је истакао да постоји симболика у празновању спомена Свете Марије Магдалине и славе Епархије будимљанско-никшићке, која је стотинама година била запуштена и заборављена.

“Ова Епархија обновила се на дан светог спомена Свете Марије Магдалине и, на неки начин, у томе можемо видјети симболику, јер наша Епархија бјеше запуштена и запостављена толико стотина година, њене светиње бјеху напуштене и запостављене, а понеке и заборављене, да ево, хвала Богу, са њеном обновом обнавља се и дух у срцима нашим, дух вјере, истине, правде и љубави. Божија благодат обнавља наше биће, а истовремено се обнављају се светиње и због тога се на овај дан сабирамо, то смо установили од почетка, и наставићемо, ако Бог да.“

“Али овај дан радости прожет је и тугом, као што то код нас увијек бива. Ово је и дан помена жртвама које наше комшије Хрвати побише у оној својој и дан-данас код њих толико хваљеној акцији “Олуја“, кад су извршили злочин над српским народом у Крајини, протјерали и прогнали нејач, раселили и опустошили Крајину. А ево пријете нам и нове “Олује“ на Косову и Метохији. Исто се тако нешто спрема и то уз одобрење тзв. Међународне заједнице. Наш данашњи тренутак је сличан оним тренуцима када је народ Божији Израиљ био прогањан из Јерусалима, из својих највећих светиња и расељаван, али, као што није посустао древни Израиљ тако ни ми да не посустанемо, драга браћо и сестре, да се кријепимо у вјери, да се што више приљубљујемо Господу и Спаситељу нашем Исусу Христу“, поручио је у својој бесједи Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

Током Свете Архијерејске Литургије у чин чтеца рукопроизведени су Ненад Тешић, ученик Православне Богословије у Фочи и Дарко Ђерковић са Жабљака и Војкан Мојсић из Берана, ученици Богословије Светог Петра Цетињског. Славу Епархије увеличао је и чин саборног крштења, током којег је Света Црква православна добила девет нових чланова. Пререзан је и славски колач поводом имендана монахиње Магдалине из манастира Жупа никшићка.

За све присутне у манастирској порти је приређено пригодно послужење, а слава Епархије настављена је уз свечани ручак за званице.