У сусрет најрадоснијем хришћанском празнику, Свете службе Божије служене су у храмовима свих градова и већих мјеста наше Епархије, а бројни вјерни народ је традиционалним налагањем бадњака и уз свенародно весеље дочекао Рождество Христово.
Свечано је и ове године било у Мојковцу, гдје су се вјерници сабрали око храма Рођења Христовог. Бадњаке је освештао Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије са свештенством, честитајући сабраном народу Божић – празник мира, праштања и љубави Божије.
“Нека буде срећно налагање бадњака, овај наш стари народни обичај који је једино српски народ његовао кроз сва времена, па и ми данас, драга браћо и сестре, продужавамо традицију наших светих предака. Огањ овог бадњака нас подсјећа на духовни огањ љубави Божије, који је Господ донио у овај свијет. Нека љубав Божија, топлина љубави Божије и Духа Светог загрије наша срца.“
“Да се на овај Свети празник мирбожамо, да се миром Божијим сједињујемо, да се загрлимо и у славу Рођења Христовог запјевамо ову дивну Божићну пјесму. Рођење мушког дјетета доноси радост дому, а Христово рођење донијело је радост цијелом свијету и то не само једном покољењу него свим покољењима и свим народима, а нарочито нама хришћанима, којима је рођење Христово темељ свете вјере. Господ Исус Христос је спаситељ свијета, Син Божији Који је благоизволио да прими људску природу, да се оваплоти од Духа Светог и Пресвете Дјеве Богородице. Родио се у витлејемској пећини и у јасле положен био, сишао у овај свијет који је помрачен гријехом, у наше сиромаштво, дотакао се наше грешне природе да нас подигне, узвиси, оплемени, обнови“, казао је у свом обраћању Преосвећени Владика и додао:
“Сјетимо се, у свјетлости рођења Христовог, јуначких предака наше отаџбине, који су бранили родну груду и жртвујући се за јединство са браћом, животе своје положили за вјеру и отачаство. Овај свети храм подигосмо у славу рођења Христовог, а за покој душа мојковачких јунака. Не знам који би догађај био значајнији за Мојковац, да се увијек помиње од Мојковачке битке, и који би то јунаци били већи од мојковачких јунака. Зато је увијек Божић у Мојковцу нарочити празник и нека тако буде од сада па до вијека.“
Мојковачка Црквена општина уприличила је пригодно послужење, а изведен је и културно-умјетнички програм.
Упркос веома хладном времену бројни вјерници окупили су се на Бадњи дан у Плужинама, гдје су са свештенством бадњаке налагали поред храма Светог Јована Крститеља.
Свенародно и свечано било је и у Андријевици. Централна светковина ложења бадњака била је код цркве Светог архангела Михаила на Књажевцу. Домаћини овогодишње свечаности били су братство Дедовић, чији представници су сабраном народу упутили поруке мира, позивајући на праштање и помирење. У име домаћина обратио се Дејан Дедовић, а у културно-забавном програму учествовали су вокални солиста Душко Рајковић и гуслар Слободан Фемић. Током Бадњег дана свјетлост наложених бадњака обасјавала је небо и над више андријевичких села.
Бадње вече сабрало је око храмова и сеоских цркава и мјештане општине Бијело Поље. Највећа прослава била је код цркве Светих апостола Петра и Павла, гдје је Бјелопољце благословио Његовог Преосвештенство Епископ Јоаникије.
“Рођење Христово дало је смисао нашем рађању и нашем животу, па све оно чиме изражавамо нашу радост због доласка Бога у овај свијет, има смисла. И ово налагање бадњака и простирање сламе око огња и мирбожање и сви други лијепи стари српски народни обичаји, све је то припрема да што љепше и пригодније прославимо рођење Христово – да на присан и дубок начин учествујемо у светим службама, које вршимо током ових празничних дана, молећи се пред колијевком Богомладенца да огњем Небеске љубави и Светог Духа загрије наша срца.“
“Огањ од бадњака указује на тај духовни огањ који је Господ донио у овај свијет својим рођењем и својим дјелом, загријавајући наша срца Духом Светим и Божанском љубављу, испуњујући наше душе љубављу према Богу и према ближњима својим. Господ нам је донио мир са Неба којим се мирбожамо, којим се сједињујемо и којим се укрепљују наше душе. Господ нас је измирио са Оцем нашим Небеским и једне са другима, зато на овај празник, браћо и сестре, треба да, прије свега, отворимо своја срца за Бога и за ближње своје, да пређемо преко наших завађа и неспоразума, да загрлимо једни друге, да се мирбожамо, да се миром Божијим укријепимо, оним миром који силази са Неба, Божијим миром у коме је радост, милост, истина и правда, све оно што је Господ донио овоме свијету“, поручио је Преосвећени Владика.
Небо над Бијелим Пољем обасјао је величанствени ватромет, а сабрани народ, до касно у ноћ, увесељавао је оркестар Ивана Ђенадића из Нове Вароши.
У рожајској парохији налагање бадњака обављано је на три мјеста, док је централна прослава била код цркве Светог Јована Крститеља у Рожајама.
У сусрет најрадоснијем хришћанском празнику Божићу вјерни народ је са свештенством бадњаке налагао и на подручју плавске општине. Дрво живота, у велики заједнички пламен претпразништва Рођења Христовог, житељи овог мјеста приносили су код цркве Светог Николе у Војном Селу, поред храма Светих Кирика и Јулите у Велици, Свете Петке на Мурини, а светковина је уприличена и у порти манастира Свете Тројице у Брезојевици. У име братстава Јашовића, Јањушевића, Јокића, Кнежевића, Кељановића и Коматина, који су били домаћини свечаности, обратио се Вукота Јашовић, говорећи о бадњаку, симболу наше свете вјере, слободе и помирења.
Свечано је и ове године било на Жабљаку. Жабљачани и њихови гости бадњаке су налагали испред Саборног храма Преображења Господњег, а Црквена општина свечаности је организовала и поред светиња у Кршу, Јаворју и Врелима. Вјерни народ је учествовао у поноћној Светој Литургији и јутарњој служби. Славље је увеличао пригодан културни програм и ватромет.
Налагање бадњака, у част Рођења Богомладенца Христа, било је посјећено и код храма Светог Великомученика Георгија у Шавнику, а дрво живота налагано је и у неколико села ове Црквене општине.
У присуству бројног народа из Берана и цијелих Васојевића, бадњаке је, у порти манастира Ђурђеви Ступови, освештао и наложио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Вјерницима, који су се сабрали да пред овом древном светињом дочекају празник Рођења Богомладенца Христа, ријечи бесједе упутио је Преосвећени Владика.
“Драга браћо и сестре, огањ бадњака указује на онај духовни огањ, огањ Духа Светог и љубави Божије, који је Господ Исус Христос Богомладенац донио у овај свијет да љубављу Божијом загрије наша срца, да миром Божијим загрије наше душе. Рођење Христово најавили су анђели Божији оном дивном пјесмом “Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља“. То је онај мир који долази са Неба, јер нас је Господ Богомладенац Исус Христос измирио са Богом, а ми да се миримо једни са другима, да се миром Божијим сједињујемо у ове празничне дане и да радост рођења Христовог уђе у сваки дом, да превазилазимо наше разлике, подјеле, омразе, јер Господ доноси велику радост онима који имају срце отворено и широко да у њега смјесте Богомладенца и ближњега свога“, рекао је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, упућујући благослов окупљеном народу:
“Нека буде срећан и благословен празник свима. Да се увијек окупљамо око наших светиња, као око ове древне светиње Ђурђевих Ступова, која прославља 800 година свог постојања. То је осам вјекова борбе за вјеру и за идентитет. Нашу душу и све оно што нам је најдрагоцјеније, на најбољи начин, чува наша света вјера и дивни народни обичаји, а ти обичаји су толико значајни да их је и Његош унио у “Горски вијенац“, остављајући нам завјештање да “шарамо Ускрсова јаја и бадњаке српске налажемо“. Тако пише у Горском вијенцу, тако су радили наши преци, тако и ми у овом нашем покољењу чинимо, прослављајући рођење Христово у нашим светињама, у нашим домовима, и свуда и на сваком мјесту поздрављамо се узвишеним поздравом “Мир Божији Христос се роди!“
Бадњаци су традиционално налагани и у манастирима наше Епархије:
у манастиру Успења Пресвете Богородице у Пиви, манастиру Светог Великомученика Георгија у Бијелој код Шавника, Рођења Пресвете Богородице у Косијереву код Никшића, Светог Јована Крститеља на Заграђу, Жупа Никшићка, Подмалинско код Шавника и Брезојевица код Плава.
