Традиционално налагање бадњака испред Саборног храма Светог Василија Острошког почело је у 19 часова. Свечаности налагања бадњака присуствовао је, као и претходних година, велики број вјерника и грађана Никшића. Дрво живота, симбол Христа Спаситеља, на радост сабраног народа, освештао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, честитајући Бадње вече и празник Рођења Богомладенца Христа.
“Мир Божији Христос се роди! Рођење Твоје Христе Боже наш обасја свјетлошћу богопознања сву васељену и сав свијет, како пјевамо сваки пут кад прослављамо рођење Христа Бога нашег, а ево и вечерас смо се сабрали да прославимо рождество Његово, да Га заједно са пастирима, чобанима витлејемским, са мудрацима који су дошли са Истока и са анђелима Небеским, прославимо и да Му пјевамо пјесму “Слава на висини Богу, а на земљи мир, међу људима добра воља“.
“Та пјесма одјекује кроз вјекове, јер је у њој је откривена велика и света истина – прослављање Бога Који је на Небесима и молитва да се на земљи мир Божији усели у људска срца. Нема ничега потребитијег за људе и земаљске народе од мира и од познања истине, истине о Богу и о човјеку, јер није довољно познавати Бога. Неопходно је познати и правог човјека, а у Христу Господу нам се, управо, открива савршени Бог и савршени човјек. У Њему и љубави према Њему, испуњавају се оне Божије заповијести, које гласе “Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом душом својом и свом мишљу својом“ и “Љуби ближњега свога као себе самога“, рекао је Високопреосвећени Митрополит Амфилохије.
Архиепископ цетињски Г. Амфилохије је подсјетио на ријечи Светог владике Николаја, који је казао да са љубављу према Христу Господу, од Дјеве рођеног у Витлејему, волимо јединог правог, истинског Бога и тиме испуњавамо прву заповијест. Са љубављу према Њему, ми волимо и Њега као савршеног човјека и у Њему се испуњава и она друга заповијест – љубав према ближњима.
“Он је савршени Бог и савршени човјек – Бог Који је открио савршенство људске природе и усавршио људску природу и Собом оно што је сужено, створено, пролазно, што је по природи смртно, претворио у савршено, у бесмртно, у освијетљено, просвијетљено, у савршеног човјека који је призван, не само да обавља своје послове овдје на земљи, него да овдје на земљи, кроз земљу, преко земље и преко својих послова, узраста у безмјерну мјеру Христа Бога Који се уселио пун благодати истине у људску природу.“
“Није Божић и Бадњи дан обичај, није фолклор, ако је то, онда то није ништа. Божић је велика света истина, велики догађај који је вододјелница људске историје, па и у оно вријеме када смо учили како Христа није ни било, није се ни родио, није ни постојао, чак су и ти безбожни учитељи говорили стара ера и нова ера, прије нове ере и послије нове ере, не објашњавајући шта је то што дијели историју свијета, човјека и човјечанства на стару и нову еру. И заиста, без личности Христове, без овог догађаја ништа не може бити схваћено, ни појмљено и зато када прослављамо Бадњи дан и Христово рођење ми се, у ствари, учимо највећој, најстрашнијој, најдубљој, најсавршенијој истини, сусрећемо се са догађајем који потреса небо и земљу, људску историју, који мијења овај свијет, дајући му нове квалитете, непролазне, мијења људску природу и то је оно што привлачи људска срца кроз вјекове жедна и гладна, не само овог пролазног хљеба и воде, него жедна и гладна хљеба живота и воде, која отиче у живот вјечни, жедна бесмртности, непролазности, вјечности, вјечног живота.“
“Само тако ако сагледамо Божић и Бадњи дан, ми онда знамо зашто се сабирамо око бадњака, символа дрвета живота. Не може бадњак бити ограничен на једно мјесто, једно племе, један језик, један народ, не може бити ограничен ни на једно вријеме, јер је безграничан Онај Који се јавио и открио, и обезграничује људе и народе и људску природу. Свако онај ко ограничава Христово рождество и бадњак на себе, на неку своју идеологију, макар се она звала и религиозна идеологија, тај ништа није схватио и ништа није разумио. То су знали и наши преци кроз вјекове, знали су и поклањали се Христу Богу и једино Њему служили и нијесу дозвољавали да се име Његово, светиња Његова подреди ничему, никаквој идеји, никаквој вриједности земаљској, јер је Светиња Његова шира од свега“, поручио је Митрополит црногорско-приморски.
Бадње вече и Божић сабраном народу честитао је и јереј Миодраг Тодоровић, старјешина никшићке Саборне цркве Светог Василија Острошког, а пригодном пјесмом у свечаности су учествовали хорови Светог Новомученика Станка и Преподобне мати Ангелине, те гуслар Славко Горановић.
