Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, на празник Светог великомученика Пантелејмона, у суботу 9. агуста 2025. године, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Самоград, код Бијелог Поља, који је посвећен Светом великомученику и исцјелитељу Пантелејмону.
Саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Епархије уз молитвено учешће бројних вјерника.
Након причешћа вјерника, храмовна слава древног манастира Самограда, прослављена је освештањем и ломљењем славског колача и благосиљањем жита.
Сабранима је празник, а оцу игуману и братији славу архипастирском бесједом честитао Високопреосвећени Митрополит Методије.
„Драга браћо и сестре, драга дјецо Божја и саборе Божји ове дивне и древне свете обитељи на темељима 4. до 6. вијека, па онда 13. вијека од брата Светог Саве Вукана, па до данашњег дана та златна нит, благодатна провлачи се, ево, и до данас и до краја свијета и вијека, ако Бог да, никад до краја запретена, вјековима и опустошењима, увијек обнављана и васпостављана поново на овом светом мјесту, међу ових седам стубова, Богом даних, Божјом руком сазданих, град који је сам по себи Божјом руком створен, назван Самоград. Од вјекова до данашњег дана, народ се овдје сабирао и ови темељи на којима ми стојимо, камени свједоче о томе, а највише о томе свједочи благодат Божја, та мирноћа која се овдје осјећа, ове стијене натопљене сузама и молитвама и благодаћу Божјом, кољенопреклоним вапајима генерација скоро двије хиљаде година“.
„Оно што је нашем оку, можда, тренутно невидљиво, али, свакако, свака душа вибрира и титра, осјећа благодат и присуство свих оних који су себе овдје вјековима уградили само Богу знаних светитеља Божјих. Данас, Свети Пантелејмон, који је слава Црне Горе и заштитник, мало ко то зна у овој нашој земљи која заборавља све, па и то да јој је данас заштитник; ово би требао да буде, а биће, ако Бог да, једног дана, државни празник. Некад су се чувале мошти Светог великомученика Пантелејмона, то је записано у Цетињском манастиру, до Светог Петра Цетињског и Петра II Ловћенског Тајновидца, од када се више не помињу, за тад се зна да су чуване и да је био патрон Зете и Црне Горе док се народ Бога сјећао и својих славних предака и својих заштитника знао је и памтио је то, али и сада Црква памти. Сви они који се сабирају у Цркви и око Цркве враћају се себи и Богу и својим прецима и том памћењу да нисмо од јуче или од прекјуче, него да су овдје наши древни темељи“, бесједио је Његово Високопреосвештенство.
Владика Методије је, честитајући славу свима који су се сабрали, под дивним и ведрим небом Самограда и овог дивног, сунчаног дана.
„Нека вам је наздравље и на спасење света Литургија. Рекло се у светом Јеванђељу, данас које смо слушали, да љубимо једни друге, да имамо љубави међу собом, по томе ће нас једино овај свијет препознати да смо сљедбеници Христови и Светог Саве чеда, мали Светосавци и ни по чему другом. Шта год у животу направили и урадили, постигли, како је говорио апостол Павле: Чак и да језике анђелске говоримо и да брда с мјеста на мјесто премјештамо, ако љубави немамо онда смо ништа, односно то нам ништа не помаже шта све радимо, ако љубави немамо. Зато смо се овдје данас сабрали и причестили Богом љубави, Христом живим и васкрслим и с Њим, Његовим оцем и Духом Светим који, молитвама Светог Пантелејмона, нека нам буду у помоћи да нас криле својом благодаћу са нашим светим и древним прецима увијек, у све дане живота нашег и појединачног и нас као народа. Амин. Боже дај, живјели и Бог вас благословио“, поручио је на крају свог обраћања Митрополит будимљанско-никшићки Г. Методије.
Заједничарење је настављено уз трпезу љубави, чији је домаћин био Рајко Недовић, а за идућу годину пријавио се Дејан Недовић.
Организована је манифестација „Мегдан за Илиндан“, витешке борбе, која се, другу годину заредом, одржава у порти манастира Самограда.
Пројекат је заједнички осмишљен и имплементирају га партнери у Црној Гори, Епархија будимљанско-никшићка и Туристичка организација Никшић, и Србији, Туристичка организација Прибој као водећи партнер.
Манифестација се организује у склопу пројекта „Мегдан за Илиндан – историјске манифестације и туризам на отвореном“. Пројекат има за циљ да допринесе одрживој употреби туристичких потенцијала програмске области кроз заједничко унапређење вјерског, културног и рекреативног туризма.
Пројектне активности су концентрисане на подручје општина Никшић и Бијело Поље у Црној Гори и општине Прибој у Србији. Вјерски, културни, историјски и рекреативни туризам је препознат као важан потенцијал за развој ових општина. Традиционално вјерско, културно и историјско наслеђе је прожето локалном историјом, фолклором, обичајима и традицијама које превазилазе границе и представљају заједничко нематеријално наслеђе којем је потребан даљи одржив развој. У савременом контексту овакво наслеђе представља добру основу за развој културних и историјских догађаја, манифестација и перформанса, заједно са надограђеним рекреативним, едукативним и умјетничким садржајима.
У манастиру Самоград, традиционално се прославља празник Светог Пантелејмона, гдје се окупи велики број гостију. Манастир Самоград датира из периода раног хришћанског периода и посјећује га велики број ходочасника и туриста. То је јединствен манастирски простор на којем се налазе остаци зидина двије цркве, од којих је једна из ранохришћанског периода, а друга саборног типа, очигледно моравског стила из периода Немањића. Манастирски простор обухвата 1,2 хектара, терасастог облика у три нивоа, а окружен је са седам стијена које се уздижу у висину од 40 до 80 метара, правилно распоређених у круг. Видни су остаци бедема. Помиње се податак да је Самоград био јак духовни, културни и економски центар све до најезде Османлија када је похаран и спаљен по неким подацима 1452 - 1454. године.
Организовањем манифестације и реконструкцијом историјских догађаја који укључују перформере и аниматоре, уводе се нови културни садржају у туристичку понуду Бијелог Поља. Овакав приступ не само да привлачи пажњу посјетилаца већ обогаћује комплетни квалитет догађаја и нуди нову и едукативну перспективу која акценат ставља на историју и културу.
У оквиру манифестације, учествује Свибор савез Србије, организација која је посвећена промоцији и практиковању витешке борбе и промоцији средњовјековне културе. Постављено је средњовјековно село са 4 шатора, опремљена столовима, клупама, крзном, алатима и показују како су изгледали стари занати и средњовјековно оружје. Свибор витезови наступају на отвореном терену, у пуној ратној опреми, демонстрирајући: витешке борбе мачевима, копљима, хелабардама, сјекирама, турнир са копљима, витешко бацање сјекира, рвање, бацање камена, борбе са штаповима, обарање руку, употреба ратног средњовјековног лука и стријеле, масовне борбе витезова и слично.
Пројекат суфинансира Европска унија посредством Министарства финансија, Сектора за уговарање и финансирање програма из средстава Европске уније Републике Србије у оквиру Инструмента за претприступну помоћ (IPA II). Укупна вриједност пројекта износи близу 325.000 евра, од чега Европска унија ко-финансира износ од близу 249.000.
