Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, на празник Светог пророка Илије, у уторак 2. августа 2022. године, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Златеш, у Томашеву код Бијелог Поља, чиме је ова светиња прославила своју храмовну славу.
Епископу је саслуживало свештенство и монаштво Епархије.
Литургијском сабрању присуствовао је, у великом броју, вјерни народ овог краја и пријатељи ове дивне светиње.
По одслуженој Литургији и причешћу вјерника, Владика Методије се сабранима обратио ријечима бесједе, честитајући празник, а оцу игуману Николају (Стаматовићу) храмовну славу.
„Нека је срећна дивна и велика слава овог мјеста и овог краја, и овог светог храма, ове свете обитељи Светог пророка Илије. Чусмо у светом Јеванђељу како су се људи, који су слушали Христа кад је проповједао, чудили откуд толика благодат и благодатне ријечи које извиру из уста Његових и натапају сву околину, душе и срца оних који Га слушају, и кажу: Зар није то онај кога ми знамо, син Јосифов који је растао међу нама. И увијек је тако било, и прије Христа, кад је пророк Илија био, говорио је божанске ријечи народу“.
„Тако је Бог слао пророке да сије божанске ријечи по народу свом, да слушају, да свијет који је Бог створио као добар, али који је пао и у злу лежи, има своју логику, законе, правила и стил живота, да сије благодатне ријечи по свијету, да облагодати и преобрази свијет како не би био више онај пали, заваљен у блато гријеха, него да се облагодати, очисти слушајући ријечи Божје, примајући их у срце и творећи животом својим“, рекао је Преосвећени Епископ.
У вријеме Светог пророка Илије, подсјетио је Владика, пророци су хтјели да приносе жртве, тровали су народ неком науком која је тровала срца људска, а он је проповједао божанску науку.
„Кад му се на крају учинило да је остао сам на цијелој земљи, побјегао је у пустињу, а Господ му каже: Има седам хиљада људи који нијесу приклонили кољена Ваалу, лажном богу, без обзира што их не видиш. Никад не одустај, увијек сиј ријечи Господње, јер ја имам људе своје у народу који су невидљиви. Тако је било кроз све вјекове и кад је Христос проповједао, они који су слушали и ишли за Њим, и до данашњег дана, али су били и они који су тровали, који трују народ“.
„Знамо, ево, макар, последњих 30 година, толико се, преко преко медија и других јавних установа, излило “смећа“ која трују народ не само наш, него цјелокупног региона, макар оно што је нама познато и мијењају потпуно лик и образ становништва које живи на овим просторима, намећу им нови стил живота и систем вриједности, а види се какве су последице тога. У том мору „смећа“ које се излива, имају чисти извори, планински као што је овдје ова светиња која извире најбистрију благодатну воду божанску, божанских благодатних ријечи, јеванђелских и енергија божанских које се изливају на овој светој литургији, а онда сви који долазе и слушају свету Литургију, натапају се, примају и постају духовно племство као што су то били наши стари“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Владика је додао да племство и аристократија нису они који заузимају друштвене положаје или имају бољи социјални статус.
„Истинско, право племство и аристократија извире из оног Источника чисте воде благодатне која извире из Светих тајни, из светиња Божјих, тако да истинског, правог племства нема без Бога. То су били наши стари, иако су у овим брдима и мјестима живјели, они су били својеврсна аристократија. Ми који смо запамтили од тих старих људи, који су некада живјели овдје, знамо какве су они господствене, племићке, аристократске душе имали, а то је зато што су се напајали на оваквим изворим,а гдје смо се ми данас окупили“.
„И знајте да ово што сте овдје забадава добили и што примате ове благодатне енергије, то треба да преобрази ваш цјелокупни свакодневни живот кад одете из ове свете обитељи и са свете службе. Преображавајући свој живот и своја дјела, онда ће те бити свјетлост која ће свједочити Бога нашег који је на Небесима и пред осталим људима, који се не напајају на овом извору и тиме ће те их привући“, поучавао је Епископ будимљанско-никшићки, истичући:
„Порука овог дивног празника Светог Илије је да како је он сијао у своје вријеме, кад је мислио да је сам, а није био сам, Бог зна колико људи има који су Његови, који нијесу приклонили кољена пред „смећем“ и „отпадом“ од овог свијета, тако и ми данас, као што су то били пророци и преци наши, треба да гредимо и идемо тим путем. Сигуран сам да ће тако и бити и да ће нас још више бити , а залог и потврда томе јесу ова дјеца и омладина, која су се окупили око ове светиње и око игумана Николаја“.
Благосиљан је и преломљен славски колач и освештано је жито.
Заједничарење у име Божје, а у част Светог пророка Илије, настављено је уз трпезу братске љубави.
Литургији је претходила празнична литија вјерног народа, која је кренула од Павиног Поља и у свештеном ходу прешла, 12 километара, до манастира Златеш. У литији је било око 70 вјерника који су, потом, учествовали у празничном евхаристијском сабрању.
