На празник Преображења, у петак 19. августа 2022. године, Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је Свету Архијерејску Литургију, у манастиру Подврх код Бијелог Поља.
Прије Литургије, у којој је саслуживало свештенство Епархије, Владика је у чин чтеца рукопроизвео младог Василија Кнежевића.
Сабранима се ријечју архипастирске бесједе обратио Преосвећени Епископ Методије, честитајући празник Преображења Господњег и црквено-народни сабор овог дивног мјеста и древног манастира Подврх, посвећеног Светом Николају Мирликијском, гдје се народ од давнина окупљао на Преображење Господње.
„Свака светиња је позив на Преображење, на оно најдубље преображење унутрашње, духовно не оно спољашње које мијења форму и облик видљиво, него оно које наше душе припрема и уподобљава за Царство небеско. Душа људска може се преобразити и уподобити Царству небеском само благодаћу Христа Бога нашег, упијањем божанских енергија, оних нестворених енергија које су просијале на Таворској гори, на данашњи дан који празнујемо, Преображења Христовог“, казао је Његово Преосвештенство.
Додао је да је Христос отишао на Таворску гору да покаже своју божанску природу својим ученицима који су били уплашени, збуњени, сумњичави све вријеме Његове проповједи, па и после распећа све до Његовог Васкрсења.
„Он је покушавао да их утврди у вјери, а ону тројицу који су требали да понесу највише терета и страдања, а после да прошире проповјед Христову и прву цркву установе, преко њих тројице да се установи у Јерусалиму, то су били Петар, звани стијена, то јесте Петар коме је Христос такво име дао јер ће на његовој вјери пошто је он Њега испред свих апостола исповједио као Христа Сина Божјег, онда Јакова који је био први епископ јерусалимски и Јована љубљеног ученика Његовог“.
„Христос кад је дошао и показао своју божанску природу да бих њих утврдио у вјери, да би они свједочили Његову божанску природу. Чули смо у светом Јеванђељу да се поред Христа преображеног у свјетлости, јер ученици то нијесу очекивали, они су у толикој благодати попадали ничице на земљу да се поклоне божанству, то је оријентални, источњачки израз поклоњења Богу. Појавили су се Мојсије и Илија, Мојсије који представља оне који су умрли, а Илија оне који су живи, по предању ће тек смрт окусити пошто се у тијелу, жив, не окусивши смрт, вазнио на огњеним колима на небо; дакле, њих двојица представљају цјелокупну творевину и људски род, који присуствују преображењу Христовом“, бесједио је Његово Преосвештенство.
У том благодатном облаку, навео је Епископ Методије, чуо се глас Оца небеског који је рекао апостолима и ученицима, а преко њих свима нама, роду људском: Ово је син мој љубљени који је по мојој вољи; Њега слушајте.
„У тренутку кад су подигли главу, ученици су видјели само Христа што значи све оно што је било, имало је своју улогу и функцију до Христовог доласка и испуњења домостроја спасења Његовим оваплоћењем. После остаје само Христос као што су ученици на крају и видјели, није било ни Мојсија, ни Илије“.
„Кад се дође у ову светињу древну, не би се овај народ оволико окупљао на овом мјесту и кад је овдје било монаха и свештенослужитеља и кад их није било, да ова светиња није зрачила неким тајанственим миром, мистичним, небесним миром, благодаћу Божјом која је преображавала све који овдје долазе иако то људи нијесу могли деценијама уназад, поготово кад је Црква била гоњена на овим просторима, да освијесте због чега их привлачи ово мјесто. Јасно је да нас привлачи због благодати и енергија Божјих, којима се овдје душе наше напајају“, навео је Владика, поручујући да треба да преобразимо своје душе Светим Тајнама Божјим које се савршавају у овој светињи и на другим мјестима, да тако преображени преображавамо читаву творевину чији је циљ да буде преображена и да се цјелокупна вазнесе као што се на светој Литургији приноси у хљебу и вину као праобраз и слика, израз цјелокупне творевине Христу Богу.
Сабрани који посте Великогоспојински пост причестили су се Светим Тајнама Тијела и Крви Христове.
На крају свете службе Божје Епископ Методије са саслужитељима је благосиљао грожће, које је дијељено сабраном вјерном народу.
