Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, на празник Светог свештеномученика Евсигнија и Претпразништво Преображења, четвртак 18. августа 2022. године, Свету Архијерејску Литургију и парастос у манастиру Заграђе, поводом годишњице упокојења о. Лазара (Стојковића), игумана ове свете обитељи.
Сабране је бесједом поучио протојереј-ставрофор Ненад Тупеша, професор на ПБФ у Фочи, наводећи да Господ у данима Великогоспојинског поста поручује да треба себе да преиспитујемо о томе гдје је наше мјесто у винограду Господњем.
„Чули смо када Епископ благосиља молитвом: Господе, Господе погледај са неба и посјети виноград овај и благослови га. Тај виноград смо сви ми, виноград је Црква Божја која у себе сабира све плодове винограда, све добре и благодатне дарове Духа Светог изобилно даје свима нама. Зато, увијек стојећи пед светињом, стојећи пред живим Богом, пред Оним Који је Хљеб, Који је сишао с неба управо због тогам да да живот свет, Који је посјетио виноград на такав начин да је тијело своје животворно дао и раздијелио нама да се Њиме хранимо да бисмо живјели, а уједно да се појимо божанском Крвљу Његовом као новим виноградом, као Оним Који је својом крвљу залио овај виноград да доноси плодове разноврсне дарова Духа Светог који се богато изливају сваког момента“, казао је о. Ненад, поручивши да ако се као народ одвојимо од чокота који је Христос лоза ће се осушити.
„Ми као народ и поједници ако се одвојимо од тог чокота осушићемо се и увенути јер немамо Христа Који је чокот, па Он и каже: Ја сам чокот а ви сте лозе. Свака лоза која је на том чокоту она двоструки род доноси, тако се и ми молимо Богу Христу Његовом да будемо вјечно приљубљени и прикалемљени за тај вјечни божанствени Чокот Који је Христос. Данас смо овдје окупљени поводом годишњице упокојења игумана о. Лазара који је био свједок, био је накалемљен на чокоту који је Христос. Он је, управо био та лоза који је донио многоструке плодове, имајући дарове Духа Светог који су му изобилно дати због његовог подвижничког живота, прије свега, због људскости, јер је био човјек и зато оно што је изобилно добијао је изобилно и дијелио са свима“, рекао је протојереј-ставрофор Ненад Тупеша.
Архипастирским словом обратио се и Преосвећени Епископ Методије, наводећи да смо се окупили у овој древној светињи, чији је обновитељ отац Лазар који је себе уградио у темеље ове светиње.
„Ова светиња обједињује и сабира све, без обзира на географске просторе, границе државне, административне које су светињом укинуте јер је на ово мјесто сишло небо, на ово парче земље овдје гдје смо се сабрали на Литургији. Сјутра је Преображење, а онај који је обновио ову светињу својим животом, дјелом и радом, ријечима и мислима, својом молитвом увијек је стремио да задобије парче те небеске, таворске свјетлости Христове којом се Он преобразио на гори Преображења пред својим ученицима“, бесједио је Владика.
Додао је да је Христос прије Преображења на Гори, кад је повео изабране од изабраних, само три своја љубљена ученика, недељу дана пред Преображење, у Кесарији Филиповој, Он је питао своје ученике: Шта кажу људи ко сам ја?
„Разне одговоре су му апостоли давали док на крају није Симон, звани стијена, Петар исповједио и рекао: Ти си Христос, Син Бога живога. Христос, означивши његов одговор као тачан додао је да му то нису открили тијело и крв, односно природа људска, него Отац Који је на Небесима, рекао му је ту тајну. Као што је у Јеванђељу речено данас да нико не може доћи Сину ако га није Отац послао ка Сину. И нико Га не може препознати као Христоса осим Духом Божјим. Додао је још својим ученицима: Има неких од вас овдје који стоје, који неће окусити смрти док не виде Царство Божје како долази у својој сили и слави. Сви су после, тумачећи тај дио из Јеванђеља, мислили кад се Христос вазнесе, чекали су да ће они којима је то говорио да виде како Он долази на облацима у свој слави својој“.
„Била су то та тројица: Петар, Јован и Јаков који су видјели Њега у свој слави и сили небеској. Тог момента су се испуниле Његове ријечи. Та таворска свјетлост за којом свако људско биће вапи дубље, свјесно или несвјесно, и коју тражи и за којом чезне цијелог живота, тражећи макар мало да узме од те небеске свјетлости, а ми никад не можемо знати шта је у човјеку, шта неко проживљава, само ми појединчано за себе знамо шта проживљавамо, али за друге можемо закључити по њиховим дјелима како је Христос рекао, да ли су се у свом животу дотакли те небеске Христове свјетлости као што су тројица изабраних апостола свједочили, гледајући славу Божју, тај предокус Царства небеског, онога што ћемо, ако Бог да, гледати кога Бог удостоји и коме се смилује“, бесједио је Епископ Методије.
Отац Лазар се, навео је Владика, дотакао те свјетлости, јер је та свјетлост преобразила њега.
„То знамо јер свако ко је њему био близак, ко га је познавао дотакао се мало те његове благодати која га је преобразила. Та благодат која је преобразила њега и његову душу, преображавала је камен и гору и ову светињу која је изгледала као рушевина, а добила је данас ову форму, облик и сјај. То је јасан знак и доказ да је о. Лазар био просвећен том небеском свјетолошћу. Господ нека упокоји његову душу у Царству небеском“, рекао је Владика Методије.
О. Лазар је рођен 29. априла 1958. године у Хајдучици, у Банату. Гимназију је завршио у Новом Саду, а Факултет примењених уметности у Београду.
Рукоположен у чин јерођакона на Светог Прокопија 21. јула 2000. године у Јован долу, метоху манастира Острог, а у чин јеромонаха у манастиру Подмалинско 21. септембра 2005. године. У манастир Заграђе дошао је 2001. године, када је у току била обнова ове светиње, задужбине Херцега Стефана Вукчића Косаче из 15. вијека, изнад саставака Пиве и Таре, мјеста гдје почиње Дрина, а подно Соко града. Великом љубављу, трудом и духовном снагом о. Лазар је из рушевина подизао и саградио манастирски комплекс, а потом и осликао обновљену манастирску цркву, гдје је сабирао народ Црне Горе и Херцеговине.
Отац Лазар је био веома познат фрескописац, који је осликао бројне светиње наше Цркве, не само у Црној Гори, већ и у Србији и Републици Српској. Средства од свог монашког рукодјеља улагао је у обнову Заграђа.
Манастир Заграђе је 29. септембра 2019. године освештао тадашњи Митрополит црногорско-приморски Амфилохије са више владика Српске Цркве, међу којима и тадашњим Епископом будимљанско-никшићким Јоаникијем. Том приликом игуман Лазар је одликован највећим одликовањем Епископије будимљанско-никшићке – Орденом Светог Георгија Побједоносца I степена.
