У 10. недјељу по Духовима, када наша света Црква молитвено прославља Преподобног Рафаила банатског, 29. августа 2021. Његово Преосвештенство изабрани Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог архангела Михаила, у Штитарици код Мојковца.

Владици је саслуживало свештенство и монаштво Епархије, уз молитвено учешће вјерног народа, који су, у радости и љубави, дочекали свог новоизабраног Архипастира.

Обраћајући се ријечју архипастирске бесједе, Епископ Методије је казао да смо се данас сабрали у овом дивном и благословеном мјесту да се Богу помолимо, да урадимо оно што су вјековима чињели наши преци, који су устројили и саградили овај свети храм, и нама предали у аманет да наставимо и предамо генерацијама после нас.

„Јеванђеље Христово које смо чули, на првом мјесту, је говорило о томе да када се Христос са Таворске горе Преображења са своја изабрана три ученика вратио међу народ, сачекао Га је један човјек са болесним сином. Био је обузет демоном, који га је бацао у ватру и у воду, дуго се мучио. Уцвјељени отац је довео дијете код ученика Христових да му помогну да га исцијеле, али они не могаху ништа да учине“, навео је Владика.

Немоћни отац је пао на кољена пред Њим, а кољенопреклоно савијање и приклањање, додао је Епископ, значи тражење милости.
„Ко је год клекао на кољена своја, он је символично тијелом својим и положајем исказао дубоку потребу и чежњу за милошћу Божјом и за помоћи, јер у овој „долини плача“, гдје страдамо душевно и тјелесно ми смо, свакодневно, принуђени да тражимо милост и помоћ Божју“, поучавао је Владика, додавши да кад је несрећног оца Христос питао шта му треба, он је рекао да је дошао да му исцијели сина, јер га ученици Његови нијесу могли исцијелити.

„Он каже: Роде невјерни и маловјерни, докле ћу бити с вама? И Он је исцијелио његовог сина, а шта је главна порука данашњег Јеванђеља? Кад су Га послије Његови ученици питали зашто дијете нијесу могли они исцијелити рекао је да се тај род изгони само молитвом и постом. То значи да се не изгони нашим снагама људским, јер молитва значи искање, тражење помоћи Божје; свака врста наше невоље се рјешава молитвом, тражењем помоћи Божје“, казао је изабрани Владика будимљанско-никшићки.

Зато су наши стари, нагласио је он, устројили овај храм овдје, да би се окупљали, поготово на недељне, литургијске дане, кад се сјећамо Христовог васкрсења, да се молимо и иштемо помоћ од Бога за сваку нашу невољу и немоћ.

„Обнављајући храмове, које су наши преци подигли и намијенили их за молитву, ми обнављамо, уствари, своју душу. Оно што је тражио и рекао Христос својим ученицима и онима који су ишли за Њим, рекавши да се тај род, та невоља и мука која спопадне човјека, изгони молитвом и постом, Он није рекао да ми стекнемо неку надчовјечанску силу и да рјешавамо проблеме својим моћима, него најприје да чистимо своје душе. Све зле помисли и лоше ствари извиру из наше нутрине и дубине, извиру из срца људског. Једина наша обавеза и задатак на овом свијету јесте да чистимо срце своје и да не оптужујемо другога за невоље своје, јер све муке и невоље и зле помисли излазе из нашег срца“, бесједио је Владика, поручивши:

„Да би се Господ уселио у једино мјесто које је створио за себе, а то је бесконачно срце људско, у њему је престо божански, престо Христов, ми морамо да припремимо срце, а оно се припрема молитвом и постом, да изгонимо лоше мисли, помисли, жеље из којих произлазе сва зла дјела. Неће се Христос уселити у срце прљаво, које је душевним и тјелесним страстима загађено. Једнако опасне, можда још подмуклије и теже, јесу душевне страсти: мржња, злоба, ароганција, оговарање, немилосрђе према ближњему. Све оно што нам не долази од Господа морамо да очистимо из срца свога, да би га припремили да се Христос у њега усели“.

Тек кад обновимо своје срце, а тиме и своју душу, поучавао је Епископ Методије, кад се Христос у њу усели, обновиће се сви ови храмови нашим трудом и залагањем.

„Овај храм који, као и све што је материјално, трошно и пропадљиво, временом пропада и мора да се обнавља, као што се обнавља и душа људска, скупио је вјерни народ који је из овог краја, оне који су поријеклом одавде и људе из других крајева; слали су прилоге да се обнови кров који прокишњава и одстрани влага која из темеља избија, нагризајући зидове. Јавили су се људи који хоће, чак, да га украсе што је круна украса сваког храма, а то је фрескописање, изображавање ликова, Христовог, Богородичиног, свих Божјих људи које прослављамо“.

„Ипак, једно да запамтимо, ништа Богу нијесмо угодили ако не љубимо ближњег свог и ако страсти не ишчупавамо из срца. Узалуд ће нам бити сва дјела наша, нећемо моћи њима да искупимо оно што је претежније и важније да урадимо, а то је да очистимо срце своје“, закључио је изабрани Епископ будимљанско-никшићки Методије.    

Брано Вуковић, предсједник Црквеног одбора Штитарице је подсјетио да је 2003. године ова, како је казао, запуштена и оскрнављена црква била припремљена за чин освећења, које је обавио Владика Јоаникије. Нагласио је да данашња посјета Владике Методија храму Светог архангела Михаила у Штитарици, осим служења Свете Архијереске Литургије, носи још једну поруку – благослов за радове на обнови ове светиње.

„Надамо се да ће у току наредног мјесеца црква бити прекривена. Остало је још много радова да се избјегне влага, да се уради под и заштита темеља, зидова да би се црква фрескописала. Задовољство ми је што је данас са нама и наш Штитаричанин Живко Ракочевић, који већ дуго живи у Београду, а јавио се да као донатор буде фрескописац ове наше цркве. Очекујемо да нас Владика и мајстори посавјетују шта нам је даље чинити“, навео је Брано Вуковић, који је, кроз своје стихове, упознао Владику и присутне са историјатом овог светог храма.    

Литургију је појањем пратио хор Светих Јоакима и Ане из Мојковца под руководством Иване Гордић Мрдовић.