У једанаестој недјељи по Духовима у цркви Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу Литургију је служио протојереј Дарко Пејић.

Послије светог причешћа отац Дарко се у бесједи осврнуо на Јеванђеље о праштању.

„Пријатељу, сав дуг опростих ти, јер си ме молио, ниси ли ти требао да опростиш брату своме“, тако Господар говори слузи своме који му је био дужан велико благо и богатство, око 10 000 таланата које није имао да врати. И молио је Господара, пао на кољена и преклињао га и заклињао рекавши: "Господару, причекај ме, и све ћу ти платити". А господар се сажали, пусти га и дуг му опрости."

"Господар му није тражио ни да му врати више него му све опростио. А он, изишавши од Господара истога тренутка заборави добро које му учини Господар, јер срете друга свога који му бијаше дужан 100 динара, 100 пута мање него што је он дуговао и докопа га и тражећи му да му плати дуг. А пошто овај није имао, каже, баци га у тамницу док му не врати све."

"Он се не хтје смиловати, ни сажалити, ни опростити, него га одведе и баци у тамницу док не плати дуга."

"Сазнадоше за то његови пријатељи и би им жао на тога пријатеља свога и одоше и испричаше Господару шта је учинио."

"Тада га дозва господар његов, и рече му: зли слуго, сав дуг онај опростих теби, јер си ме молио. Није ли требало да се и ти смилујеш на свога другара као и ја што се смиловах?"

"Браћо и сестре, Господар није наравно нико други до Господ, како то да смо ми дужни 10 000 таланата Господу, па зато што нам је од Господа све и тијело и душа и ваздух који дишемо и све што имамо, Господ нам даје. Човјек каже сије а Господ чини да расте. И када мислимо да смо учинили неко добро можда смо га ми и почели и јесмо почели, али је Господ учинио да оно нарасте. Зато не смијемо никада заборавити да смо сви на земљи дужници, ако немамо ближњему дуга а оно имамо Господу своме који нам све даје. Свака преспавана служба Божија, свака свађа, свака завист, мржња, оговарање, клевета, гордост, крађа, обмана, све то повећава наш дуг пред Господом и пред ближњим нашим. Начин да се дуг опрости јесте пост, молитва, покајање, за гријехе учињене, милосрђе и љубав према ближњима и онда ће и Господ бити милостив према нама када дође тренутак да ми враћамо свој дуг, ако смо милостиви према ближњем своме и ако смо се сјећали Господа кроз пост, молитву, исповијест, покајање и причешће, онда ће се Господ смиловати на нас и опростити нам дугове."

"Али немојмо заборавити, браћо и сестре, охладњела срца многих људи. Неће човјек човјеку да учини милосрђе и љубав и да му помогне. Нажалост, има и оних који покушавају путем преваре да дођу, не мисле о цијени, мисле ако успију да зајме од пријатеља новац да немају обавезу да врате. Па изгубе и пријатеља и душу своју. Значи свакога човјека може невоља нагнати и непрестано и често није ни невоља него Божије допуштење да би се окренули ближњима својим, да схвати човјек и научи да на земљи не може да научи да живи сам него са ближњима и са људима. Да помаже и да му помажу, да се заједно и међусобно помажемо и волимо. Јер то је права слика нас оваквих какви смо. Још нешто, молим. Поготово нас људе који смо дуже у цркви. Немојмо да нас гордост и завист учини и засједне нам у срца наша, да према онима који тек ступају у храм Божији, тек први корак праве, да их ми срећемо и заустављамо и онда на њих товаримо 100 пута више него што смо ми носили, да им говоримо морате ово, морате оно, морате овако, онако, да препадамо људе вјером својом. Немојмо да нам је тешко и страшно стати у крај и пустити их јер црква је наша била годинама и деценијама, пустимо и њега нека и он нађе свој пут, прихватимо га као брата, ако нас је псовао и вјеру нашу, опростимо да нам буде опроштено. Да сви једно будемо у Господу који нам пост даје. Почео је пост овај Госпојински, то је браћо и сестре послије Васкршњег поста најстарији и најстрожи пост. Први Хришћани су се од почетка завјетовали Богородици и призивали је у помоћ као брзу и најбржу помоћницу и постили и помолили јој се да нас заштити и да нам помогне да будемо бољи људи и бољи Хришћани“, бесједио је о. Дарко.