У цркви Светог Николе у Никољцу у Бијелом Пољу, на Илиндан, 2. августа Литургију је служио јереј Никола Скопљак.

Послије причешћа у слову поуке о. Никола је честитао празник Светог Пророка Илије Тесвићанина.

"Нека би Господ Бог молитвама светога пророка удостојио и нас Царства небескога, онога царства ради кога се и сабирамо данас у овоме светоме храму овдје да прозаблагодаримо Богу а затим и да примимо најсветије тајне, тајне причешћа без које нема спасења, кроз које се сједињујемо са живим Богом, управо кроз свету тајну ту је и сам Господ оставио својим ученицима и апостолима они оставили другима. На велики четвртак им је оставио као што знате. А ево, славимо светога пророка Илију, видимо кроз старозавјетне књиге, а поготово у књизи о царевима видјећемо како је описан Свети пророк Илија. Када се родио, од самога почетка његов отац Сава је имао једно виђење да је као бебу, анђели га повијају огњем и дају му пламен да једе, један изненађујући призор за новородитеља који је одмах отрчао код првосвештеника тадашњих који су били прозорљиви да их пита какво је то виђење, а тај свештеник који је био прозорљив, рекао му је да се ничега не боји, да ће тај човјек бити велики пророк, да ће објавити велику славу Божију, као што је и било."

"Видјећемо у његовом житију, његовом животу од самога почетка, од самога рођења, од самога дјетињства окренуо се Богу, окренуо се науци Божијој, окренуо се девственичком животу, угасио је, зато је и био храњен пламеном, јер је угасио себи сваку страст, а палио је велику љубав према Богу, према науци и често је знао да оде у пустињу, да разговара са Богом, а обично знамо какав је разговор са Богом, разговор кроз молитву. Али највише је тражио од Бога и кроз молитву да се тадашњи народ, који је био окорелог срца окрене вјери, да их окрене Богу али молио се тачније за те грешнике, међутим Бог се милостиви очекује од самога и од свакога грешника да се сам обрати покајању и својој цркви, да сам осјети потребу да се окрене цркви, наравно ми се молимо а дужност је свакога Хришћанина, свакога човјека да се обрати сам и да буде жив у Богу кроз пост, кроз молитву. То је захтијевао од њих старозавјетни пророк Илија, међутим Бог није хтио из своје велике љубави одмах да их казни, него их је одмах пуштао и пуштао и пуштао не би ли се Израиљци окренули Богу, јер су се клањали разним идолима, приносили су своје жртве на спаљивање ђаволу, да свети пророк није више могао да трпи, да би код тадашњег цара Ахара отишао и рекао му да се окрену и да се окрену Богу иначе ће он пред Богом заступати молитвом“, бесједио је о. Никола.