Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у Недјељу једанаесту по Духовима, 16. августа 2015, Свету Архијерејску Литругију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.

Саслуживало је више свештенослужитеља Епархије будимљанско-никшићке са којима и јеромонах Игњатије Шестаков, сабрат Сретењског манастира у Москви.

Литургију је пратио хор Преподобне мати Ангелине, а присуствовао је велики број вјерника.

Надахнутом архипастирском бесједом обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, говорећи о Госпојинском посту као припреми за прослављање великих празника: Преображења Господњег и Успенија Пресвете Богородице.

„Припремамо се, драга браћо и сестре, за велики празник Преображења Господњег који је заснован на оном чудесном догађају који се догодио на гори Тавору. Господ Исус Христос Спаситељ и Бог наш, као божански Учитељ, Он узиђе на високу гору са Својим одабраним ученицима Петром, Јаковом и Јованом и тамо је био са њима у молитви дуго времена. Он је имао обичај да се повлачи са Својим ученицима, понекад и сам, на пуста мјеста да се моли Богу и овог момента, кад је био са Петром, Јаковом и Јованом на молитви на гори Тавору, на високој гори, у равници галилејској, засијала је божанска свјетлост из Његовог лица, из Његовог тијела, из Његових хаљина“.

„Свјетлост која је јача од сунца, која је просвјетљивала обичне људе, па су и Свети апостоли попадали на земљу од запрепашћења, али су осјећали велику радост у срцу, заправо, Божја свјетлост, Божја истина, доброта, љубав, милост, премудрост дотакла се њихових умова и њихових срдаца, њихових осјећања, њихове воље, њихових мисли. Они су били, на неки начин, ван себе или, боље да кажемо, осјетили су шта значи бити са Богом Живим, Истинитим, Вјечним. Ми се, драга браћо и сестре, за тај празник припремамо, зато је и установљен овај свети пост да прославимо два велика празника - Преображење Господње и Успеније Пресвете Богородице, дивни, велики празници, који нас уводе у дубину велике тајне наше свете вјере“, казао је Владика будимљанско-никшићки.

Он је истакао да пост није, како га многи схватају, нека дисциплина. Тужно је, јадно и сиромашно, према ријечима Преосвећеног Епископа, пост схватати као дијету и дисциплину, па постити јер је добро за здравље.

„Није то обична дисциплина, као нека дијета, мада многи сиромашно, јадно и тужно схватају пост као неку дијету, добро је за здравље да се пости, па и то како постимо, буди Бог с нами. Врло често је то без нарочите воље, без нарочитог осјећања, механички. Ту смо слаби, и ми свештена лица, а и већина народа. Има, додуше, један мали број, мало стадо Христово, и то је мање од 1% народа, које и пости и Богу се моли, живи хришћански, честито, исповједа своје гријехе, али је већи број оних који то прихватају као дисциплину. Ми смо дужни да се увијек упућујемо у Тајне наше Цркве, а тајна поста, односно хришћанског подвига је велика“.

„И овај долазак у храм може бити припрема, то је важно, то је оно што је најважније, али, треба држати молитву и у кући, и у дому, и на радном мјесту и на сваком другом мјесту. Треба имати страха Божјег, треба призивати име Божје, а најважније од свега – доћи у храм. Долазак у храм је као успињање на високу гору, у духовном смислу то треба схватити. Ту је благи повјетарац Духа Светог непрестано, ту лакше дишемо, ту се другачије осјећамо. Храм Божји је гора сусрета са Богом. Ту су Тајне Божје, ту нам се откривају Тајне наше свете вјере, али, треба држати срце чисто, мисли чисте, чистити своје мисли, своје срце покајањем, исповјешћу, постом и молитвом, припремати своје биће духовно и своје тијело да прими Божју благодат, да постане сасуд Светог Духа, сасуд Божје истине, боголики човјек усмјерен ка Богу, он је увијек боготражитељ, боголика душа био тога свјестан или не“, рекао је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

Велики број вјерника, који су се припремали за Свето Причешће, приступио је Светом путиру.