Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог великомученика Пантелејмона, у суботу 9.августа 2014.године, Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном овом празнику у манастиру Самограду у Пријелозима код Бијелог Поља.

Владици је саслуживало више свештеника и свештеномонаха Епархије будимљанско-никшићке са којима и гостујући свештеник протојереј Михаило из парохије Светог Јована Кронштатског у Петрограду, који је, ових дана, са групом својих парохијана, на поклоничком путовању светињама Црне Горе, односно наше Епархије.

Сабраним вјерницима празник Светог великомученика Пантелејмона и Светог Климента Охридског честитао је Преосвећени Епископ Јоаникије, поздрављајући ријечима добродошлице протојереја Михаила и присутни вјерни народ Руске Православне Цркве.

"Светог великомученика Пантелејмона, драга браћо и сестре, прослављамо као великог исцјелитеља. Славе га сви православни народи, цијела православна Васељена, јер ко му се год моли за здравље душе и тијела он му помаже, а најважније је да када човјека снађу душевне и тјелесне болести да му Господ Бог да моћи и снаге да понесе болест, да издржи. Човјек некад бива излијечен, а понекад се и не излијечи, међутим, најважније је да му болест буде на корист, на спасење и смирење, да нас приведе Господу. Зато се увијек молимо Светом Пантелејмону, који је велики чудотворац, велики исцјелитељ и безбројна су свједочанства да је многима притекао у помоћ“.

"Треба увијек да споменемо и то да данас прослављамо Светог Климента Охридског, који је један од великих ученика Свете браће Кирила и Методија од којих смо ми примили хришћанство, преко којих смо просвећени, а Свети Климент и Свети Наум охридски, словенски, свесловенски светитељи су коријен наше писмености, наше словенске духовности и једнако их прослављамо ми овдје, у Македонији и у цијелом словенском свијету“.

"Са нама је данас наш брат у Христу протојереј Михаило из Петрограда, који служи у парохији Светог праведног Јована Кронштатског. Он познаје нашу Епархију и раније је био код нас, а овог пута је дошао са вјерницима, својим парохијанима из царског града Петрограда. Црквени народ код Руса је, заиста, васпитан. Пажљиво погледајте како су смирени браћа Руси, иако су из великог града, великог сјаја, они у цркву улазе много смиреније од нас“.

"Добро нам дошао драги оче Михаило, веома се радујемо вашем доласку, вашој љубави и доброти. Преко вас је данас овдје присутна Руска Православна Црква и велика и света Русија. Желим да се обратите сабраном народу, отац Остоја (Кнежевић) ће преводити, иако наш народ разумије, али, прије свега, воли и осјећа руски језик“, рекао је Његово Преосвештенство.

Окупили смо се на овом светом мјесту, на празник Светог великомученика Пантелејмона да прославимо име Божје, Пресвету Богородицу и све свете, а посебно Светог великомученика Пантелејмона којег данас празнујемо. Дошли смо да се помолимо Богу и да се научимо, колико је то у нашој моћи, храбрости и трпљењу које је имао Свети мученик Пантелејмон који може да нам буде свима примјер, казао је о. Михаило, додајући:

"Налазимо се на светом мјесту у којем је, како сам чуо, према неким свједочанствима, већ у 4.вијеку било хришћана и ако смо се ми данас овдје окупили значи да ми пројављујемо жељу да слиједимо њиховим стопама. Да ли је лако слиједити стопама Светих мученика преподобних и других светих који су ишли путем Господњим и оставили све што је земаљско и пролазно и сљедовали за Христом? Не, није лако, то је, заиста, тешко, јер тражи да се човјек жртвује, а јасан примјер је Свети мученик Пантелејмон кога данас славимо. Колико је он претрпио за Христа, какву је он силу духа пројавио када су га мучили и испитивали на разне начине, али он је уз Божју помоћ све то побједио и показао велику снагу духа и вјере“.

"Ми се Светом Пантелејмону обраћамо за помоћ обично када смо болесни, када имамо тјелесне болести које нам је тешко подносити, молимо се Светом Пантелејмону да би он посредовао код Господа да нас избави из тих болести. Могућност да се исцјељујемо имамо, драга браћо и сестре, преко Цркве у Светој Тајни јелоосвећења, а, такође, и приликом освећења воде и у молитвама над онима који болују. Када то радимо врло често је видљива брза помоћ Светог Пантелејмона, а врло често бива да се и не дешава онако како би смо жељели и не добијамо оно за шта се молимо“.

"Зато морамо обратити пажњу на један важан моменат из житија Светог великомученика и исцјелитеља Пантелејмона који се десио са њим прије примања светог крштења, када је он, будући још некрштен, пројавио велику снагу вјере и васкрсао мртвог човјека. Зато и ми, драга браћо и сестре, прије него што се обратимо молитвом овом великом светитељу Божјем, морамо да оснажимо и укријепимо своју вјеру, да молимо Господа да нам да јаку вјеру, јер само са јаком вјером можемо да побједимо немоћи духовне и тјелесне“, нагласио је протојереј Михаило.

На ријечима духовне поуке свештенику Михаилу је захвалио Преосвећени владика Јоаникије, подсјећајући да на овом светом мјесту, древном Самограду постоје светиње које су настале, како се претпоставља, прије Немањића што све упућује на то да су коријени православне вјере у Лиумској долини веома дубоки.

"Откривене су до сада двије цркве, а Бог за шта се још крије у дубинама овог древног светилишта. Треба видјети колике су зидине црква овдје испред, у којој је често служио епископ, јер се види да је прилагођена за архијерејску службу. И ова друга црква, очигледно из период Немањића, која је раније откривена. Тако се пројављује светост овог мјеста, која је дуго била скривена, али она је, свакако, дјеловала вјечито. У наше дане Бог нас је помиловао да нас сабере на овом светом мјесту, да откријемо ове свете темеље и зато је лијепо да се овдје окупимо на овај свети дан, када смо установили овај свети велики сабор“.

"Драго нам је што је отац Михаило, са својим духовним чадима, данас овдје, што је учествовао у овој светој служби, а наш народ је, оче Михаило, увијек гледао пут Москве и Петрограда, увијек радо слушао ријеч која нам отуда долази. Надамо се да ни ова нова искушења, која су настала, никако неће моћи да прекину наше духовне и културне везе, али и оне непосредне људске и политичке; ни те везе, сигурно неће моћи да се прекину, без обзира што се врши притисак на наше власти, а наше власти се одупиру али и попуштају, нажалост. Нијесу такви били стари Црногорци, нарочито није такав био Свети Петар и Свети владика Петар Други Петровић Његош, него су се држали Русије у то вријеме, па и ми ћемо њиховим стопама у ово наше вријеме“, поручио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.