На улазу у Ђаловића клисуру, у манастиру Подрвх, посвећеном Светом Николи и ове године је одржан традиционални сабор уочи празника Преображења, 18. августа навече.
Сабор је почео вечерњом службом коју је служио протојереј-ставрофор Мираш Богавац уз саслужење протојереја Дарка Пејића и игумана манастира Светог Николе оца Дамаскина.
У пригодној бесједи у порти манастира старог око 400 година, отац Дарко је објаснио зашто се Господ преобразио у ноћи и зашто пред светим апостолима.
"Ноћ има чудну моћ. Тада и најљепше грађевине људске изгледају као утваре и саблазни. Најљепши човјек и најљепша жена у ноћи губе своју љепоту. Ноћ има моћ да свему земаљском умањи вриједност, поготово у очима људи који гледају само земљу и земаљско. Једино шта ноћу сија то су звијезде и небо. И ноћ окреће и свјесно и несвјесно човјеков поглед ка небу. Окреће га тамо гдје би требало да човјек стално и непрестано гледа, ка Творцу своме. Шаренило звијезда и украси неба могу човјекову душу и пуну муке, чемера и горчине да очисте. Јер, у једноме трену човјек може да сагледа и сву немоћ и сву ругобу земље и земаљских богатстава и блага. А опет, у једном трену може да сагледа сву красоту и љепоту неба и оног небеског. Ми смо људи, нажалост, поготово у данашњем времену, најмање окренути небу. Јер небо иште молитве. Оно тражи човјека цијелог. Његову душу, његову мисао, његов разум, а ми о томе, нажалост, најмање мислимо. Не могу и нећу ни да кажем ни да помислим када би некоме пало на памет да испита мало нас, почев од нас свештеника и поготово наш народ, да се запитамо колико у току ноћи и вечери проведемо времена на молитви и да ли га уопште проводимо“, бесједио је отац Дарко. Он је подсјетио на причу из Јеванђеља, која је читана у прошлој недјељи – о исцјељењу бјесомучног младића.
Казао да апостоли нису могли да исцијеле бјесомучног и да истјерају ђавола из њега.
"Први пут су апостоли били немоћни пред силом демонском. А када га је Христос исцијелио они су питали Господа зашто они нису могли да га исцијеле. А Он им каже: „Овај се род изгони само постом и молитвом“.
Отац Дарко је подсјетио да је и око ове древне светиње било оних који су се недолично понашали.
"А ово је мјесто молитве и поста. Зато долазимо овдје и то је смисао, који треба сваки човјек да нађе у срцу своме. Немојмо да нам зађе дан и ноћ а да не потекне са ума нашега, са срца, језика и из мисли наших молитва Господу. Без тога се не лијеже и не устаје. Наши стари су некад имали диван обичај, излазе из куће и кажу – Господе помози, - и враћају се у дом свој навече и кажу –слава ти Господе,- или народски речено „без Господа ни преко прага“. Треба да се запитамо да ли нам горе кандила у домовима нашим, макар она навече док спавамо или док негдје ходамо и лутамо, док имамо пречег и важнијег посла, док гледамо у ТВ, компјутере. Да ли гори макар тај жижак вјере, то кандило, поготово у овим данима, данима поста, данима молитве. Запитајмо се сви, ово су дани преображења, када сваки човјек треба најприје себе, срце своје, мисли своје да мијења, а онда, наравно колико може, молитвом најприје и љубављу из свега срца и савјетом, породицу и ближње своје. То је први разлог зашто се Христос ноћу преобразио, да би указао колико је ноћ добра и важна за човјека и његову душу.
Друго је питање зашто се преобразио пред апостолима? Зато што су до тог тренутка апостоли Христа видјели само као човјека, или тек назирали његову Божанску моћ. Јесте Он исцјељивао људе, јесте чинио многа чуда, много пута хоће да га ухвате и убију и често је једва избјегао смрти, колебали су се и апостоли и људи око њега, и стално се питају ко је Он уствари. Због тога је Христос узео тројицу апостола, који су симболи међу апостолима вјере, љубави и наде. Апостоли Петар, Јаков и Јован. Три симбола без којих хришћанин не би смио и не може да живи. Узео је њих тројицу и на гори Тавору се преобразио и показао апостолима своју Божанску силу, славу и моћ. Показао им да он заиста јесте Син Божији. Показао се у свој слави својој, лице његово и одјећа су блистали попут сунца.
Након бесједе за вјернике је уприличена трпеза љубави.
