Књига "Биљежница из преображаја“, Јанка Јелића аутора из Никшића представљена је у уторак 5. августа 2014. код спомен комплекса "Вукови коријени“ у селу Петњица код Шавника.

У промовисању Јелићевог прозног остварења учествовао је проф.др Драго Перовић, који је оцијенио да сам наслов књиге "Биљежница из преображаја“ заводи и крије се од прве до посљедње ријечи романа-приче, и у том завођењу, као и у сваком завођењу, краде нас који смо њени читачи и преображава нас мимо наше свјесне воље и намјере.

"Разлог за то у нама самима, у нашој коначности и муци свемоћних питања и немоћних одговора. Не њиховом разбоју конституише се оно што мучи Јанка Јелића и што га нагони да пише, оно што му не да да стане да пише."

"Као што сви знате, а са тим и почиње "Биљежница“ свуда око нас, у нама самима, у свакој овој стијени станује Прича којој се не можемо одупријети, која и када ми њу причамо у ствари прича нас саме. Проблем са њом не састоји се само у томе што не располажемо са њом, већ у њеној неухватљивости, она је као магла која је свуда око нас, која се размиче кад идемо кроз њу, али којој не можемо ништа. Стално нам бјежи из шака и остаје неухватљива. Само понеко успије да забиљежи нешто о њој“, запажа Перовић.

У име Издавачке куће "Чувари“ из Београда, која је издавач поменутог дјела, обратио се Дејан Павловић. Он је изразио благодарност што је прва промоција књиге "Биљежница из преображаја“ управо на овом мјесту, јер је, како је казао, на путу ка Петњици остао затечен љепотом Божје творевине те је потпуно јасно, одкуд аутору инспирација за писање.

"Наша Издавачка кућа се бави музичким и књишким издаваштвом. Најпре смо се одредили да се бавимо издаваштвом које има православни дух, међутим, свесни смо да у данашње време народ тешко може да „прима“ тврду храну, па се нисмо бавили књигама и музиком које су више за богослове и оне којима је то струка. Зато смо се одлучили да објављујемо романе и штива који су пре свега „жива“ храна за душу човека, јер свака је душа жедна Бога, иако им је некада Црква тајанствена и далека, мање или више, свако у свом животу почиње да трага за истином.

"Зато ми се и допало, јер сам осетио код Јанка да је велики трагалац за истином и оно што је важно он у овој књизи нема намеру никога да подучава, иако је књига веома поучна, али осим књижевног дара он има и изузетну проницљивост, што ме такође не чуди, јер мислим да је то одлика људи са овог простора. У тој својој проницљивости он открива и своје и туђе слабости, али, опет, што је најважније, не осуђује, износи на трпезу и лагано нам разоткрива замке, све оне замке које нам шапуће онај с леве стране, а Јанко једним финим ткањем плете причу, никога не осуђујући, даје нам поуку да се мало замислимо. Допала ми се, на пример, Прича о ничему, колико времена у свом животу проводимо причајући о ничему. Јанко то описује толико духовито, врцаво да је то право задовољство, човек се у исто време и смеје, а и размишља. Зато ова књига има велику дубину мисли, али уопште није оптерећујућа.

"Стил је једноставан и пријемчив сваком човеку и различитим узрастима, тако да велику благодарност осећам што наша Издавачка кућа, у последње време, има ту срећу да објављује саме бисере. Дата нам је прилика да објавимо на тржишту за српске земље, на српском језику, књигу "Несвети, а свети“ архимандрита Тихона Шевкунова. Могу слободно да кажем, иако је та књига постала светски популарна, да има у Јанковом штиву много тог списастељског дара, једноставности стила и потребе аутора да износи жива сведочанства. Оно што је за нас најважније и најпријемчивије то је управо живо сведочанство, прича о обичном човеку“.

"Јанко у својој књизи нема никакву проповед, али се осећа православни дух. Ми се, иначе, бавимо највише истином и то не било каквом истином, него оном чије је основно својство да је увек иста у свим временима, у свим вековима, и јуче, и данас, и сутра. Управо та истина је део оног светог предања које су нам наши преци пренели, али, нажалост, дух овог времена покушава да ту истину учини релативном тако што дозвољава свакоме да има своју истину, тако што замућује ту бистру воду, па покушава да кроз тзв. људска права људе, како би жаргонски рекли, навуче да свако може да тумачи како год хоће и како му се свиђа, почевши од Светог писма па надаље. И покушава дух времена да стави људску правду изнад Божје правде, међутим, док год се држимо оног утабаног пута и стаза којег су се ти витезови духа, наши преци држали тешко да ћемо погрешити.

"Желим, такође, да истакнем да ми нисмо искључиви. И у овом духу времена, таквом какво јесте, прилично развратном и погубном за људске душе, посебно за младе нараштаје, нешто се добро може наћи. Важно је да форма наших стваралаца има тај модеран призвук. Песме Небојше Мастиловића или Јанково писање нису архаични. Како кажу Свети Оци "чекићем се може закуцати ексер, а може се и убити човек“. Интернет нам је на корист ако га не злоупотребљавамо и сва остала средства модерне комуникације. Наша је велика срећа, а можда и нека награда свише, с обзиром на то да у Издавачкој кући немамо никакву намеру да неког подучавамо, а и ништа се није посебно десило по нашој вољи да смо ми то хтели, него се све спонтано дешавало, као што се спонтано десио и сусрет са Јанком у Никшићу у духовном простору званом Пасха“.

"Све се дешавало спонтано до овог тренутка и верујте да ћу свим срцем и даћу све од себе да ова књига доспе у што више руку. Надам се, и верујем, да је најбољи начин за то организација оваквих представљања књиге свуда где нас позову. Највеће богатство које добијам за уложени труд и километре сте управо ви, то јесте људи које упознајем на тим путовањима и заиста имам среће да се више сусрећем са житом, него са кукољем. Тиме се обогаћујем и надграђујем, јер веома често бивам постиђен нечијом добротом или племенитошћу, а имам пуно да научим од свих тих људи које срећем. Желим Јанку сваку срећу и на списатељском плану и мислим да је на добром путу да оствари себе, да доживи ту пуноћу, јер сви смо позвани, како рече наш Свети владика Николај Велимировић, да откријемо ко смо, зашта смо и колики смо. Колики смо можемо да откријемо у односу на своје узоре, у односу на то кад се меримо са оним ко нам је узор, а зашта смо, ето, Бог је сваком дао неку мисију, сваком човеку који се роди на овој земљи и потребно је, најпре, да препознамо то зашта смо а онда, бавећи се тим послом, посвећено и усрдно, имамо прилику да доживимо ту пуноћу да ли кроз посао, да ли кроз породицу, да ли кроз неки други пут, верујем да је Јанко на најбољем путу“.

У представљању књиге учествовао је и Игор Шунтић, директор шавничког Центра за културу.

Публици се обратио аутор Јанко Јелић, захваливши свима који су "преузели ризик“ да оно што он пише буде објављено.

"Посебну захвалност сам дужан да изразим г.-дину Миру Вуксановићу, који је пружио велику помоћ да рукопис овог романа угледа свјетлост дана и да вечерас имамо прилику да чујемо његово представљање. Он је урадио рецензију и те његове ријечи су биле одлучујућа подршка да се охрабрим на путу објављивања књиге“, рекао је, између осталог, Јелић.

У музичком дијелу програма учествовао је кантаутор Небојша Мастиловић из Београда, док је одломке из књиге читао Марко Ковачевић.