У бјелопољском селу Црнча, Његово преосвештенство епископ будимљанско-никшићки Господин Јоаникије освештао је темеље храма посвећеног Светом Јовану Крститељу.
Након Свете архијерејске литургије и освећења темеља насталог на рушевинама старе светиње, која је настала негдје у 11. или 12. вијеку,преосвећени Владика је у пригодној бесједи изразио радост због обнове.
"Ево дана кога створи Господ,радујмо се и веселимо се у њему. Ево дана кога смо дуго чекали и за који смо се дуго припремали, јер овај дан и овај свети чин је врхунац и савршенство трпљења и очекивања нашег народа, од када је овај свети храм срушен, пострадао и понижен. Али ово свето мјесто је и даље имало своју светост и моћ чудотворну и исцјелитељску, да окупља народ држећи га и у памети и на окупу. И захваљујући томе што се српски род овдје окупљао и сабирао на овим светим темељима и послије разрушења ове светиње, данас можемо да започнемо обнову овога светога храма. Јер да није чувана ова светиња од стране вјерујућег народа, не бисмо имали данас ту прилику да започнемо њену обнову. Иако је много страдала, била понижавана, рушена и скрнављена, много пута је и васкрсавала, што се видјело из њеног камења украшеног фрескама и из више слова која су остала записана на освештаним камењима."
"Ова светиња је свједок нашег континуитета, вјероватно и из времена прије Немањића. Али свакако убједљиво и непоколебљиво је доказано од Светога Арсенија који је овдје столовао и упокојио се, па до дана данашњега. Оно што је најважније – из њене историје а што се поуздано зна је да је овдје био метох манастира Жиче, посвећен Рођењу Светога Јована Крститеља, да су около била велика манастирска имања и властелинство манастира Жиче, да је овдје своју Свету душу Господу предао наследник трона Светога Саве (Свети Арсеније), у мјесту званом Црнча, као што је писано у његовом житију. Зна се да је управо овдје проводио своје последње године, Богу се молио својим молитвама и ово мјесто осветио. Сабирао народ а послије свега ово мјесто имало је благослов Светога Јована Крститеља и Светога оца нашега Арсенија и отуда та његова чудотворна моћ да сабира народ и да овдје долазе сви којима је помоћ потребна, и православни и инославни, и они који су одражали вјеру и они који су је промијенили. Сви су запамтили ову светињу и то памћење је веома драгоцјено. А нешто најдивније од свега, што овај Светоивањски сабор никада није прекинут, ни у турско доба ни послије оне велике разуре наших светиња на десној обали Лима, а ни послије велике последње разуре у вријеме комунизма. И нарочито је значајно што се у вијеку препуном искушења, којима је наш народ био подлегао, овај сабор овдје тако дивно и величанствено одржао, без икакве повреде кроз цио 20. вијек."
"И ево ми на почетку 21. вијека, послије многих вјекова чекања али и надања започињемо обнову ове светиње, дивне и велике наше заштитнице која нас је штитила и као распета светиња, а ако Бог да убудуће ће још више, јер благодарећи вама и прије свега Божијој милости она ће васкрснути и очувати и нас и наше потомство ако Бог да. Сви ви знате колико ова светиња значи за овај крај и много шире и имамо потпуно поуздање да ће се она брзо и обновити“, бесједио је Владика Г. Јоаникије.
Иначе у овом манастиру се 1266. године упокојио насљедник Светог Саве, Свети Арсеније – други Архиепископ Српски чије се мошти налазе у манастиру Ждребаоник код Даниловграда. Манастир је био метох манастира Жича а касније Пећке Патријаршије и духовни центар овог дијела Црне Горе.
Предсједник црквеног одбора за обнову манастира Илија Марковић је казао да манастир потиче из 11. или 12. вијека.
"Манастир је неколико пута рушен и обнављан, али у протеклих сто година није обнављан тако да је јако запуштен, изгубљен међу гомилом камења и шибља.Први радови које смо извршили, било је рашчишћавање терена и постављања темеља цркви.Мјесец дана, уз помоћ фирме Мостоградња из Подгорице, инжењера Милке Ђукић и Будимира Перуничића извршено је утврђивање темеља, тако да се сад може наставити даље са зидањем цркве."
"Што се тиче обнове манастира, конаци манастира су се налазили са сјеверне стране цркве, они су у тешком стању, рађено је само дјелимично ископавање али нијесу рађени послови на обнови темеља.Очекујемо да ће у најскорије вријеме, владика именовати игумана овог манастира и да ће доћи до обнове конака цркве.
Свјесни смо да су најтежа времена до сада, што се тиче финансијског стања наших грађана. Ова црква до сада је рађена од малих прилога грађана, изузев црквеног звона који је поклонио домаћин Алекса Пипер из села Радулиће, који живи и ради у Србији. Остали радови изводиће се ослањајући се на мање донаторе“, казао је Марковић.
Он је позвао све вјернике и људе добре воље да се укључе и својим прилозима помогну обнову манастира.
