У недјељу 31.августа 2014.године, у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу, свештенство никшићког намјесништва је, у присуству бројног вјерног вјерног народа, служило молебан за благословен почетак школске године.
Молебан са призивом Светог Духа служили су јереј Миодраг Тодоровић, старјешина никшићке Саборне цркве и јереј Остоја Кнежевић. Сабраном народу, који, из године у годину, у све већем броју присуствују служби молитве Господу за просвјетљење ума и спасење душе, а међу којима је, овом приликом нарочито много било дјеце, бесједио је свештеник Тодоровић, пожеливши ученицима, студентима и просветним радницима срећан и благословен почетак школске године.
"Бог није створио човјека да бисмо му ми људи, по својој памети, по својим кратким дометима, одредили пут којим ће ићи, јер тај пут, сигурно, не би био прави, истински Божји пут, не би био пут у вјечност. А, управо задатак школе јесте да потпомогне тај пут према вјечности, да школа својим програмима, својим плановима, а професори и родитељи својим немаром и острашћеношћу не покваре и не затамне пут који је Христос, који је Бог Створитељ усадио у човјеку онда кад га је створио од праха земног и „дуну му дах и поста човјек душа жива“.
"За ту живу душу се треба борити и, ево, ми се вечерас молимо да Господ опамети нас старије да на дјецу гледамо као на непоновљиве личности Божје. Иако су они сада мали они ће, ако Бог да, порасти; да не порасту са комплексима, да не порасту са лошим карактером у комплексима стицања, каријере или нечега што је пролазно и што нема вјечну вриједност“.
"Погледајте, драга браћо и сестре, драга дјецо, како је Свети Сава осмислио нашу просвету, нашу школу, нашу медицину. Све је било натопљено благодаћу и зато је одисало лакоћом и водило човјека према том спасоносном циљу. И сви генијални умови, ма којој цивилизацији припадали, били су религиозни, били су везани за вјечност, јер та везаност стално човјека покреће напријед, а човјек кад је везан за пролазну ствар, кад ту ствар достигне човјек постаје уморан, резигниран и не зна куда би даље. Али, кад се човјек бори за вјечност и иде путем вјечности онда се отварју нова поља, нове радости и нове перспективе. Зато, с помоћу Божјом, вечерас се молимо да наши домови буду радост за дјецу, да наше школе буду ликоливнице нових личности гдје ће наша дјеца ићи са радошћу, а не са морањем, гдје ће оно што уче бити највећих естетских, моралних, интелектуалних вриједности, да у њима то оштри ум, да срце у њима омекшава и постаје питомије, а да душа буде што богочежњивија. Свака се школа и свако васпитање се позна по својим даровима“, казао је, између осталог, свештеник Тодоровић.
