У десету недјељу по Духовима, 17.августа 2014. године, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Епископу је саслуживало свештенство беранско-андријевичког намјесништва и монаштво Манастира, а молитвеном сабрању присуствовао је вјерни народ беранског краја.

У својој надахнутој бесједи Преосвећени Владика се осврнуо на прочитану јеванђељску причу о исцјељењу бјесомучног дјечака у којој се каже да је несрећни отац довео дијете у које је био ушао зли дух, молећи Свете апостоле да исцијеле његовог сина. Они су се молили, али исцјељења није било.

"Изабраним својим ученицима, Дванаесторици великих апостола Господ је дао власт, силу и благодат да чине чудеса, да исцјељују људске немоћи, душевне и тјелесне, молитвом и они су та чудеса, заиста, чинили, али, овим примјером из Светог Јеванђеља, видимо да дар који је Господ дао Светим апостолима није дјеловао сам по себи, само зато што су они имали тај благослов да исцјељују, него је требало још много тога да се испуни. Имали су и сами апостоли неке недостатке што се показало у овом случају. Господ наиђе, и на молбу овог несрећног оца, исцијели младића, истјера злог духа из њега и врати га оцу здравог“.

"Онда апостоли питају: Зашто га ми не могасмо исцјелити? зашто не могасмо да истјерамо злог духа кад си нам дао ту власт, а Он им каже: "За невјерје ваше“. Да ли се, драга браћо и сестре, може рећи да апостоли нијесу вјеровали? Може се само рећи да њихова вјера није била савршена, да је имала извјесна ограничења, по људској слабости, и на то се односи ова Господња ријеч. Показали су се, дакле, недостаци њихове вјере. Ово је било по промислу Божјем из најмање два разлога“, казао је Његово Преосвештенство.

Први разлог је да апостоли схвате да, ако су примили дар од Бога, треба да се труде у сваком моменту и да га одрже, јер примити дар од Бога је, према ријечима Владике Јоаникија, велика одговорност, велика повластица, част и милост и зато треба да се трудимо да увијек будемо достојни тог дара.

"Други разлог; Господ Исус Христос још није био пострадао, није био примио смрт и крст за нас и није био још васкрсао, а апостоли ће добити савршену вјеру, на то их Господ стално упућује и опомиње, тек послије Његовог васкрсења, послије оног чудесног догађаја када је Своје апостоле обукао у силу са висине, обукао их у дарове Светог Духа, у благодат Светог Духа, а то се догодило на дан Педесетнице, када је Дух Свети, у виду огњених језика, сишао на сваког од апостола“.

"Велики апостоли који су стално били са Господом, који су примили велике и неисказане дарове да проповједају ријеч Божју, да исцјељују болести, да истјерују зле духове, и они су имали недостатке све до момента док се нијесу обукли у силу са висине, док нијесу добили пуноћу и савршенство свете вјере православне. После тог чудесног догађаја Свети апостоли су били, прије свега, неустрашиви, јер им је Господ давао храброст, мудрост, силу и ревност да проповједају Јеванђеље, да се не боје прогона и понижења“, рекао је Преосвећени Епископ Јоаникије, закључујући на крају своје бесједе:

"Како би могли издржати људи подвиге, трпљења, понижења, прогоне, затварања и сваковрсне притиске да их није укрепљивала благодат Пресветог Духа. Он зато каже: "Имате много учитеља, али немате много отаца“. Духовни Оци су они који могу да духовно рађају и препорађају, не само појединце, него и народе и зато они требају да поднесу велике подвиге, као што су и подносили, да би показали своју љубав, да би се њихова љубав пројавила, а истовремено и да би се милост Божја пројавила. Сви апостоли су показали надљудске подвиге. Не можемо то другачије схватити него да их је укрјепљивала благодат Пресветог Духа, сила Божја, истина Божја, правда Божја, те су тако били неустрашиви и сви пострадали за име Христово, осим Светог Јована Богослова“.