На празник Светог архангела Гаврила 26.јула 2014. одржан је црквено народни сабор поводом славе храма Светог архангела Михаила у селу Милошевићи код Шавника. Свету Литургију служио је јереј Миливоје Јововић, парох жабљачки и јереј Драженко Ристић, парох шавнички.

Овогодишњу духовну свечаност увеличало је освећење и постављање нова два звона, која се први пут, у историји овог храма у обнови, постављају на његов звоник. Храм је раније имао своја два звона, која су била на старом дрвеном звонику и стара су око стотину година. Њих су храму Светог архангела Михаила приложили Живко Јошановић и Милутин Томић, а ливена су у Љубљани (Словенија). Прије двије године, до данас непознати починиоци отуђили су нажалост, ова два звона, па се указала потреба за новим звонима, тако да су се на неком од претходних сабора јавили нови приложници. Нова звона су ливена у Београду у познатој старој српској ливници "Поповић", чије поријекло води из Шавника.

Црквено-народна свечаност настављена је уз трпезу љубави, а да се и весело и богоугодно осјећамо, ове године обавезу су узели синови Гојка Жижића. За идућу годину обавезу око припреме сабора преузеће црквени Одбор храма Светог архангела Михаила.

Првобитни храм Светог Михаила грађен је од 1907. до 1909. године. Освештан је нешто касније, тачније 1931. године руком Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Г. Гаврила Дожића, потоњег Патријарха српског, а за вријеме краља Југославије Александра I Карађорђевића. О томе свједочи запис на богослужбеној књизи "Апостол", штампан у вријеме аустријског цара Франца Јосифа I.

На празник Светог пророка Илије прослављена је црквена слава храма посвећеног овом светитељу у Комарници код Шавника.

Литургију је служио јереј Драженко Ристић, надлежни парох, а у светој служби и молитви учествовало је око 15 вјерника. Домаћин славе био је Слободан Касалица са својом породицом, браћом и родитељима. За идућу годину припрему славе преузео је Душко Ђурђић.

Храм Светог пророка Илије је подигнут 1890 године, а обновљен је 1984. Храм је имао два звона. Једно су Италијани отуђили у вријеме рата, а, иначе је било прилог братства Крстајић. Друго звоно су цркви приложили житељи села Комарница, а према народном предању једне године усљед велике хладноће звоно је напукло. Оштећено звоно су чланови братства Крстајић претопили и поново поставили на свети храм, гдје и данас стоји.