Празник Сабор Светог архангела Михаила и осталих бестјелесних сила прослављен је молитвено у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу.

Светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Алекса Павловић, уз саслужење свештеника Миодрага Тодоровића, старјешине никшићког саборног храма, Василија Брборића и Данила Зиројевића, и ђакона мр Николе Маројевића.
Вјерном народу, који је саборно и молитвено прослављао празник Сабора Светог архангела Михаила, бесједио је ђакон Маројевић. Он је подсјетио да је Арханђел Михаило у строгој и савршеној анђелској хијерархији био изабран за војводу, првенствено због тога што је “мноштво анђела, отпалих од Бога спасио из канџи лукавога“. Преостале анђеле сабрао је на принципу једномислија и љубави и на апсолутној послушности нижих чинова небеских према вишим и Светој вољи Божијој.

“У Старом Завјету не помињу се имена анђела, а изузетак је анђео Михаил, који се помиње неколико пута (Дан. 10, 13; 10, 21; 12, 1). Предање не приписује Михаилу само побједу над сатаном, већ му придаје и нарочиту улогу на Страшном суду, гдје ће он да прозива уснуле душе трубним гласом, због чега је он чест мотив на иконама које приказују Страшни суд. У иконопису Архангел Михаило је приказиван са копљем у руци, што је символ побједе над ђаволом, док у другој руци држи посебно огледало, које символизује моћ предвиђања будућности. У каснијим представама Михаило под ногама држи ђавола, у лијевој руци, као побједник, има зелену гранчицу, а у десној копље са бијелим барјаком на којем је крст – знак побједе животворног крста над ђаволом. Приказује се и као војвода Небеских Сила у ратничком оклопу, или пак на коњу у галопу“, казао је ђакон Никола.

Он се потом осврнуо на ријечи из Светог Јеванђеља, којим је Господ заповиједио Својим ученицима: “Ко вас слуша мене слуша, и ко се вас одриче, мене се одриче, а ко се мене одриче, одриче се онога који је мене послао“ (Лк. 10, 16), а које се преко Апостолâ односе, превасходно, на њихове насљеднике, односно на све пастире Христове Цркве у свим временима.

“Апостоли се, као људи, радују датој им сили да им се и духови покоравају али, како им каже Христос, то није сврха – већ треба да се радују што су им имена исписана на небесима. Ова мудрост, како видјесмо, остаје скривена мудрим и разборитим – открива се једино безазленим и кротким, односно људима чистога срца. Господ, како нас учи божанско Писмо и Предање, неће питати на Страшном суду каква је вјера наша. Важни су мисли, ријечи и дјела сваког од нас. Али је пресудно чисто срце, јер је у срцу човјековом као на неком мозаику уписано свако дјело, и добро и лоше.“

“Када нас Апостол Павле призива да будемо слободни у Христу, то је још једна потврда онога да смо као створења назначени да будемо слободни. Права слобода је слобода од гријеха и од зла. У мјери у којој се ослободимо греховних уза, у тој смо мјери слободни, и још више – у тој смо мјери остварили истинско назначење и постали људи. Човјек је слободан да могао да бира, да се свјесно потчини вољи Божијој и тако се саобрази Њему у светости. Када се на дан Страшног Суда сабере мноштво ангела Небесних око престола Христовог објавиће се дјела, ријечи и мисли сваког од нас, а тада нека нас Бог помилује и спасе молитвама Светог Архистратига Михаила и бестјелесних небесних сила“, рекао је на крају бесједе ђакон Никола Маројевић.

Празничном богослужењу су у великом броју присуствовали вјерници, који су приступили Светом причешћу. Освештани су и преломљени славски колачи бројних свечара.